Kāṣṭhīlā
घातितो विप्रहस्तेन क्रूरकर्मा पतिः स्वकः ॥ पुरैव मम तं शैलं प्राप्तो देवेन भूसुरः
इयं तु राक्षसी दृष्ट्वा पतिं स्वं धर्मदूषकम् ॥ विप्रेण संविदं कृत्वा दांपत्ये निजकर्मणा
रूपेणाप्यस्य संमुग्धा घातयामास राक्षसम् ॥ एवं कृत्वा पतिं विप्रं हस्तिनीरूपधारिणी
गृहीत्वा वास्तुकं वित्तं पृष्ठमारोप्य मामपि ॥ समायातात्र भूपाल मामत्तुं तव मंदिरम्
अनया रक्षिता राजन् राक्षस्याराक्षसात्ततः ॥ तस्मादिमां पूजयस्व सत्कृत्याग्रजसंयुताम्
अस्या एवामुमत्या मां देह्यस्मै ब्राह्मणाय हि ॥ अनेनैकासनगता जाता भर्ता स मे भवत्
येनैकासनगा नारी भवेद्भर्ता स एव हि ॥ नान्य इत्थँ पुराणेषु श्रूयते ह्यागमेष्वपि
अस्याः पृष्ठे निविष्टाहं प्रीत्या सह द्विजन्मना ॥ धर्मत स्तेन मद्भर्ता भवेदेषा मतिर्मम
तस्मादिमां सांत्वयित्वा शास्त्रागमविधानतः ॥ देहि विप्राय मां तात पितमन्यं वृणे न च
तच्छ्रुत्वा दुहितुर्वाक्यं सुद्युम्नो भूपतिस्तदा ॥ सांत्वयामास तन्वंगीं राक्षसीं प्रश्रयानतः
ghātito viprahastena krūrakarmā patiḥ svakaḥ || puraiva mama taṃ śailaṃ prāpto devena bhūsuraḥ
iyaṃ tu rākṣasī dṛṣṭvā patiṃ svaṃ dharmadūṣakam || vipreṇa saṃvidaṃ kṛtvā dāṃpatye nijakarmaṇā
rūpeṇāpyasya saṃmugdhā ghātayāmāsa rākṣasam || evaṃ kṛtvā patiṃ vipraṃ hastinīrūpadhāriṇī
gṛhītvā vāstukaṃ vittaṃ pṛṣṭhamāropya māmapi || samāyātātra bhūpāla māmattuṃ tava maṃdiram
anayā rakṣitā rājan rākṣasyārākṣasāttataḥ || tasmādimāṃ pūjayasva satkṛtyāgrajasaṃyutām
asyā evāmumatyā māṃ dehyasmai brāhmaṇāya hi || anenaikāsanagatā jātā bhartā sa me bhavat
yenaikāsanagā nārī bhavedbhartā sa eva hi || nānya ittham̐ purāṇeṣu śrūyate hyāgameṣvapi
asyāḥ pṛṣṭhe niviṣṭāhaṃ prītyā saha dvijanmanā || dharmata stena madbhartā bhavedeṣā matirmama
tasmādimāṃ sāṃtvayitvā śāstrāgamavidhānataḥ || dehi viprāya māṃ tāta pitamanyaṃ vṛṇe na ca
tacchrutvā duhiturvākyaṃ sudyumno bhūpatistadā || sāṃtvayāmāsa tanvaṃgīṃ rākṣasīṃ praśrayānataḥ
убит был рукою брахмана жестокий в делах собственный её муж. Прежде меня прибыл на ту гору судьбою брахман; эта же ракшаси, увидев своего мужа оскверняющим дхарму, сотворила с брахманом уговор о супружестве своим деянием и, обольщённая его красотою, велела убить ракшаса. Так сделав брахмана мужем, носящая облик слонихи, взяв домашнее богатство и посадив на спину и меня, пришла она сюда, о царь, доставить меня в твой дворец. Ею я охранена, о царь, — ракшаси от того ракшаса; потому почти её, почтив вместе со старшим. С её же согласия отдай меня этому брахману: с ним я была на одном сиденье, и он да будет мне мужем. С кем женщина оказалась на одном сиденье, тот именно и да будет мужем, а не иной, — так слышится в пуранах и в агамах. На спине её сидела я с приязнью вместе с брахманом; по дхарме потому да будет он мне мужем — таково моё мнение. Потому, утешив её по установлению шастр и агам, отдай меня брахману, отец: иного я не избираю». Услышав то слово дочери, царь Судьюмна тогда, смиренно склонённый, утешил тонкостанную ракшаси.
a17630131031 · опубликовано 6 сент. 2026 г., 11:38:58 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Девушка рассказывает всё как есть, не выгораживая ни ракшаси, ни себя: убийство названо убийством, обольщение — обольщением. И тут же она требует почтить убийцу, ибо той обязана спасением. Обе вещи держатся вместе, и ни одна не отменяет другой.
Основание для брака взято неожиданное: они ехали на одном сиденье — на спине слонихи. Правило вспомнено верно, но применено к случаю, для которого не писалось; так и находят опору, когда решение уже принято сердцем.
Царь не спорит и не торгуется, а склоняется перед ракшаси. Отец, у которого только что вернулась дочь, готов кланяться кому угодно — и в этом больше правды, чем в любом разборе прав.