Kāṣṭhīlā
ततस्ताभ्यामहं प्रेम्णा यथार्हमभिपूजिता ॥ भर्तृवाक्येन संप्रीता स्नात्वाभुजं तथाहृता
ततोऽस्तसमयात्पश्चाद्भर्ता चाहूय सत्वरम् ॥ परिष्वज्य चिरं दोर्भ्यां पर्यंके संन्यवेशयत्
ततो निशाचरीं राजपुत्रीं चाहूय सोऽब्रवीत् ॥ भक्त्या युवाभ्यां कर्तव्यमस्याश्चरणसेवनम्
इयं प्राक्कालिकी भार्या ज्येष्ठा च युवयोर्द्भुवम् ॥ पत्युर्वाक्यात्ततस्ताभ्यां गृहीतौ चरणौ मम
सापत्नभावजामीर्ष्यां परित्यज्य सुलोचने ॥ ततः प्रेष्यान्समाहूय भर्ता मे वाक्यमब्रवीत्
यत्किंचिद्रक्षसः पार्श्वान्मया प्राप्तं पुरा वसु ॥ सुतामुद्वहतो राज्ञो यच्च लब्धं मयाखिलम्
तत्सर्वं भक्तिभावेन समानयत मा चिरम् ॥ इयं हि स्वामिनी प्राप्ता तस्य वित्तस्य किंकराः
तद्वाक्यात्सहसा प्रेष्यैः समानीतं धनं शुभे ॥ भर्ता समर्पयामास प्रीत्या युक्तोऽखिलं तदा
सत्कृत्य भूषणैर्वस्त्रैख्यलीकेन चेतसा ॥ उभयोस्तत्र पश्यंत्यो राक्षसीराजकन्ययोः
पर्यंकस्थां परिष्वज्य मां चुंचुबाधरे शुभे ॥ तद्दृष्ट्वा चाद्भुतं भर्तुर्देहवित्तसमर्पणम्
tatastābhyāmahaṃ premṇā yathārhamabhipūjitā || bhartṛvākyena saṃprītā snātvābhujaṃ tathāhṛtā
tato'stasamayātpaścādbhartā cāhūya satvaram || pariṣvajya ciraṃ dorbhyāṃ paryaṃke saṃnyaveśayat
tato niśācarīṃ rājaputrīṃ cāhūya so'bravīt || bhaktyā yuvābhyāṃ kartavyamasyāścaraṇasevanam
iyaṃ prākkālikī bhāryā jyeṣṭhā ca yuvayordbhuvam || patyurvākyāttatastābhyāṃ gṛhītau caraṇau mama
sāpatnabhāvajāmīrṣyāṃ parityajya sulocane || tataḥ preṣyānsamāhūya bhartā me vākyamabravīt
yatkiṃcidrakṣasaḥ pārśvānmayā prāptaṃ purā vasu || sutāmudvahato rājño yacca labdhaṃ mayākhilam
tatsarvaṃ bhaktibhāvena samānayata mā ciram || iyaṃ hi svāminī prāptā tasya vittasya kiṃkarāḥ
tadvākyātsahasā preṣyaiḥ samānītaṃ dhanaṃ śubhe || bhartā samarpayāmāsa prītyā yukto'khilaṃ tadā
satkṛtya bhūṣaṇairvastraikhyalīkena cetasā || ubhayostatra paśyaṃtyo rākṣasīrājakanyayoḥ
paryaṃkasthāṃ pariṣvajya māṃ cuṃcubādhare śubhe || taddṛṣṭvā cādbhutaṃ bharturdehavittasamarpaṇam
Затем ими двумя я была с любовью почтена по достоинству; обрадованная словом мужа, омывшись, вкусила я принесённое. Затем, после заката, муж, поспешно призвав меня и долго обняв обеими руками, усадил на ложе. Затем, призвав ночную бродягу и царевну, он сказал: «С преданностью должно вам обеим творить служение стопам её; она — жена прежних времён и старшая вам обеим, воистину». По слову мужа затем обе они взяли стопы мои, оставив рождённую соперничеством ревность, о прекрасноокая. Затем, призвав слуг, муж мой сказал слово: «Всё богатство, какое обретено мною прежде от ракшаса, и всё, что получено мною от царя, дочь которого я взял в жёны, — то всё с преданным чувством принесите не медля: она ведь явилась владычицею того богатства, о слуги». По слову тому тотчас принесено было слугами богатство, о благая, и муж, исполненный приязни, вручил мне тогда всё, почтив украшениями и одеждами, без притворства в сердце. И там, на глазах у обеих — ракшаси и царевны, — обняв меня, сидевшую на ложе, поцеловал он меня в уста, о благая. Увидев то дивное вручение мужем тела и богатства, —
d32b3382f564 · опубликовано 6 сент. 2026 г., 11:38:58 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Муж не поминает ей ни отказа, ни ухода. Он делает обратное тому, что она с ним сделала: отдаёт всё до последнего, и притом при свидетелях, чтобы никто не счёл это уступкой на словах.
Порядок в доме он ставит сам, и обе жены его принимают. Старшинство отдано не по заслугам и не по любви, а по тому, что было прежде; такой порядок и держит дом.
«Без притворства в сердце» — оговорка, ради которой всё и рассказано. Прощение, если оно настоящее, тем и страшно для прощаемого, что не оставляет ему ни единого оправдания.