त्वं तु संक्लिष्टधर्मा च कर्मणा च विगर्हितः । कामतन्त्रप्रधानश् च न स्थितो राजवर्त्मनि ॥
ज्येष्ठो भ्राता पिता चैव यश् च विद्यां प्रयच्छति । त्रयस् ते पितरो ज्ञेया धर्मे च पथि वर्तिनः ॥
यवीयान् आत्मनः पुत्रः शिष्यश् चापि गुणोदितः । पुत्रवत् ते त्रयश् चिन्त्या धर्मश् चेद् अत्र कारणम् ॥
सूक्ष्मः परमदुर्ज्ञेयः सतां धर्मः प्लवंगम । हृदिस्थः सर्वभूतानाम् आत्मा वेद शुभाशुभम् ॥
चपलश् चपलैः सार्धं वानरैर् अकृतात्मभिः । जात्यन्ध इव जात्यन्धैर् मन्त्रयन् द्रक्ष्यसे नु किम् ॥
अहं तु व्यक्तताम् अस्य वचनस्य ब्रवीमि ते । न हि मां केवलं रोषात् त्वं विगर्हितुम् अर्हसि ॥
तद् एतत् कारणं पश्य यदर्थं त्वं मया हतः । भ्रातुर् वर्तसि भार्यायां त्यक्त्वा धर्मं सनातनम् ॥
अस्य त्वं धरमाणस्य सुग्रीवस्य महात्मनः । रुमायां वर्तसे कामात् स्नुषायां पापकर्मकृत् ॥
तद् व्यतीतस्य ते धर्मात् कामवृत्तस्य वानर । भ्रातृभार्याभिमर्शे ऽस्मिन् दण्डो ऽयं प्रतिपादितः ॥
न हि धर्मविरुद्धस्य लोकवृत्ताद् अपेयुषः । दण्डाद् अन्यत्र पश्यामि निग्रहं हरियूथप ॥
औरसीं भगिनीं वापि भार्यां वाप्य् अनुजस्य यः । प्रचरेत नरः कामात् तस्य दण्डो वधः स्मृतः ॥
tvaṃ tu saṃkliṣṭadharmā ca karmaṇā ca vigarhitaḥ | kāmatantrapradhānaś ca na sthito rājavartmani ||
jyeṣṭho bhrātā pitā caiva yaś ca vidyāṃ prayacchati | trayas te pitaro jñeyā dharme ca pathi vartinaḥ ||
yavīyān ātmanaḥ putraḥ śiṣyaś cāpi guṇoditaḥ | putravat te trayaś cintyā dharmaś ced atra kāraṇam ||
sūkṣmaḥ paramadurjñeyaḥ satāṃ dharmaḥ plavaṃgama | hṛdisthaḥ sarvabhūtānām ātmā veda śubhāśubham ||
capalaś capalaiḥ sārdhaṃ vānarair akṛtātmabhiḥ | jātyandha iva jātyandhair mantrayan drakṣyase nu kim ||
ahaṃ tu vyaktatām asya vacanasya bravīmi te | na hi māṃ kevalaṃ roṣāt tvaṃ vigarhitum arhasi ||
tad etat kāraṇaṃ paśya yadarthaṃ tvaṃ mayā hataḥ | bhrātur vartasi bhāryāyāṃ tyaktvā dharmaṃ sanātanam ||
asya tvaṃ dharamāṇasya sugrīvasya mahātmanaḥ | rumāyāṃ vartase kāmāt snuṣāyāṃ pāpakarmakṛt ||
tad vyatītasya te dharmāt kāmavṛttasya vānara | bhrātṛbhāryābhimarśe 'smin daṇḍo 'yaṃ pratipāditaḥ ||
na hi dharmaviruddhasya lokavṛttād apeyuṣaḥ | daṇḍād anyatra paśyāmi nigrahaṃ hariyūthapa ||
aurasīṃ bhaginīṃ vāpi bhāryāṃ vāpy anujasya yaḥ | pracareta naraḥ kāmāt tasya daṇḍo vadhaḥ smṛtaḥ ||
«Ты же запутал дхарму, порицаем своим поступком, сделал главным власть желания и не стоишь на царском пути. Старший брат, отец и тот, кто даёт знание, должны считаться тремя отцами, если они пребывают на пути дхармы. Младший брат, собственный сын и ученик, возвышенный качествами, должны считаться как сыновья, если речь идёт о дхарме. Тонка и крайне трудно познаваема дхарма добрых, о прыгающий; атман, пребывающий в сердце всех существ, знает добро и зло. Что ты увидишь, советуясь, словно слепорождённый со слепорождёнными, с легкомысленными ванарами, не обуздавшими себя? Я же ясно скажу тебе смысл этого. Ты не должен порицать меня только из гнева. Посмотри на причину, ради которой ты убит мной: оставив вечную дхарму, ты стал жить с женой своего брата. Пока великодушный Сугрива жив, ты, творящий грех, из желания пребывал с Румой, своей невесткой. Поэтому тебе, отступившему от дхармы, живущему по желанию и коснувшемуся жены брата, назначено это наказание. Для того, кто противен дхарме и ушёл от мирского порядка, я не вижу иного обуздания, кроме наказания, предводитель обезьян. Кто из желания берёт родную сестру или жену младшего брата, для того наказанием считается смерть».
35ec35482e91 · опубликовано 22 июн. 2026 г., 00:00:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Здесь Рама раскрывает главный пункт: вина Вали не в политической ссоре с Сугривой, а в нарушении священной границы родства. Для дхармы младший брат должен быть защищён как сын, а его жена неприкосновенна.