प्रोक्तान्य् एतानि भवता सप्त मन्वन्तराणि वै भविष्याण्य् अपि विप्रर्षे ममाख्यातुं त्वम् अर्हसि ।
सूर्यस्य पत्नी संज्ञाभूत् तनया विश्वकर्मणः मनुर् यमो यमी चैव तदपत्यानि वै मुने ।
असहन्ती तु सा भर्तुस् तेजश् छायां युयोज वै भर्तुः शुश्रूषणे ऽरण्यं स्वयं च तपसे ययौ ।
संज्ञेयम् इत्य् अथार्कश् च छायायाम् आत्मजत्रयम् शनैश्चरं मनुं चान्यं तपतीं चाप्य् अजीजनत् ।
छायासंज्ञा ददौ शापं यमाय कुपिता यदा तदान्येयम् असौ बुद्धिर् इत्य् आसीद् यमसूर्ययोः ।
ततो विवस्वान् आख्याते तयैवारण्यसंस्थिताम् समाधिदृष्ट्या ददृशे ताम् अश्वां तपसि स्थिताम् ।
वाजिरूपधरः सो ऽपि तस्यां देवाव् अथाश्विनौ जनयाम् आस रेवन्तं रेतसो ऽन्ते च भास्करः ।
आनिन्ये च पुनः संज्ञां स्वस्थानं भगवान् रविः तेजसः शमनं चास्य विश्वकर्मा चकार ह ।
proktāny etāni bhavatā sapta manvantarāṇi vai bhaviṣyāṇy api viprarṣe mamākhyātuṃ tvam arhasi /
sūryasya patnī saṃjñābhūt tanayā viśvakarmaṇaḥ manur yamo yamī caiva tadapatyāni vai mune /
asahantī tu sā bhartus tejaś chāyāṃ yuyoja vai bhartuḥ śuśrūṣaṇe 'raṇyaṃ svayaṃ ca tapase yayau /
saṃjñeyam ity athārkaś ca chāyāyām ātmajatrayam śanaiścaraṃ manuṃ cānyaṃ tapatīṃ cāpy ajījanat /
chāyāsaṃjñā dadau śāpaṃ yamāya kupitā yadā tadānyeyam asau buddhir ity āsīd yamasūryayoḥ /
tato vivasvān ākhyāte tayaivāraṇyasaṃsthitām samādhidṛṣṭyā dadṛśe tām aśvāṃ tapasi sthitām /
vājirūpadharaḥ so 'pi tasyāṃ devāv athāśvinau janayām āsa revantaṃ retaso 'nte ca bhāskaraḥ /
āninye ca punaḥ saṃjñāṃ svasthānaṃ bhagavān raviḥ tejasaḥ śamanaṃ cāsya viśvakarmā cakāra ha /
— Изложены тобою эти семь манвантар; изволь изложить мне и грядущие, о брахман-риши.
— Женою солнца была Санджня, дочь Вишвакармана; Ману, Яма и Ями — её дети, о мудрец.
Не вынося жара мужа, она приставила к нему в услужение Тень, а сама ушла в лес ради подвига.
Считая «это Санджня», солнце породило у Тени троих детей: Шанайшчару, другого Ману и Тапати.
Когда Тень-Санджня в гневе дала проклятие Яме, тогда у Ямы и у солнца явилась мысль: «она иная».
Затем, когда ею было рассказано, Вивасват взором сосредоточения увидел её, пребывающую в лесу кобылицею и стоящую в подвиге.
Приняв облик коня, он породил у неё двух богов Ашвинов, а в конце семени — Реванту.
И владыка солнце привёл Санджню вновь в её место, а Вишвакарман сделал умаление его жара.
1d44455c9c95 · опубликовано 22 авг. 2026 г., 03:11:24 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
История домашняя, и оттого её легко понять: жена не вынесла жара мужа.
Вышла она не в ссоре и не в измене. Она приставила вместо себя Тень — точное своё подобие, — а сама ушла подвизаться. Дом остался при хозяйке; переменилась только хозяйка.
И подмены не замечали годами. Солнце жило с Тенью, растило с нею троих детей и считало, что это Санджня.
Открылось всё через гнев: Тень прокляла Яму, чужого ей ребёнка, — и по этому стало ясно, что мать не мать. Не по лицу и не по речам; мать не проклянёт своего. Подделку выдало не различие, а то, чего в ней не хватило.
И дальше сказано о муже редкое: увидев, что жена бежала от него самого, он не стал её принуждать, а согласился умалить свой жар. Вишвакарман сточил ему сияние — тесть переделал зятя.
Санджня же, спасаясь, стала кобылицею — и оттого солнце пришло к ней конём. Он взял её облик, чтобы к ней подойти.