भीष्म उवाच
इत्य् उक्त्वा स तदा देवस् तत्रैवान्तरधीयत ॥
आमन्त्र्य तं ततो देवा ययुः स्वं स्वं निवेशनम् ॥
ते च सर्वे महात्मानो धर्मं सत्कृत्य तत्र वै ॥
पृष्ठतो ऽनुययू राजन् सर्वे सुप्रीतमानसाः ॥
एतत् फलं जापकानां गतिश् चैव प्रकीर्तिता ॥
यथाश्रुतं महाराज किं भूयः श्रोतुम् इच्छसि ॥
bhīṣma uvāca
ity uktvā sa tadā devas tatraivāntaradhīyata ||
āmantrya taṃ tato devā yayuḥ svaṃ svaṃ niveśanam ||
te ca sarve mahātmāno dharmaṃ satkṛtya tatra vai ||
pṛṣṭhato 'nuyayū rājan sarve suprītamānasāḥ ||
etat phalaṃ jāpakānāṃ gatiś caiva prakīrtitā ||
yathāśrutaṃ mahārāja kiṃ bhūyaḥ śrotum icchasi ||
Бхишма сказал: «Сказав это, тот бог исчез там же. Боги, простившись с ним, разошлись каждый в свою обитель. Все эти великие души, почтив там Дхарму, последовали за ним, о царь, с очень довольными умами. Так, как было услышано, я рассказал тебе плод джапаков и их участь, о великий царь. Что ещё ты желаешь услышать?»
6ddd2e8de404 · 发布于 2026年6月21日 00:15:18 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
Заключение возвращает рассказ к его цели: показать не внешнюю славу, а реальную участь джапака, когда повторение поддержано истиной, дхармой и внутренней йогой.