अर्जुन उवाच
मातले गच्छ शीघ्रं त्वम् आरोहस्व रथोत्तमम् ॥
राजसूयाश्वमेधानां शतैर् अपि सुदुर्लभम् ॥
पार्थिवैः सुमहाभागैर् यज्वभिर् भूरिदक्षिणैः ॥
दैवतैर् वा समारोढुं दानवैर् वा रथोत्तमम् ॥
नातप्ततपसा शक्य एष दिव्यो महारथः ॥
द्रष्टुं वाप्य् अथ वा स्प्रष्टुम् आरोढुं कुत एव तु ॥
त्वयि प्रतिष्ठिते साधो रथस्थे स्थिरवाजिनि ॥
पश्चाद् अहम् अथारोक्ष्ये सुकृती सत्पथं यथा ॥
arjuna uvāca
mātale gaccha śīghraṃ tvam ārohasva rathottamam ||
rājasūyāśvamedhānāṃ śatair api sudurlabham ||
pārthivaiḥ sumahābhāgair yajvabhir bhūridakṣiṇaiḥ ||
daivatair vā samāroḍhuṃ dānavair vā rathottamam ||
nātaptatapasā śakya eṣa divyo mahārathaḥ ||
draṣṭuṃ vāpy atha vā spraṣṭum āroḍhuṃ kuta eva tu ||
tvayi pratiṣṭhite sādho rathasthe sthiravājini ||
paścād aham athārokṣye sukṛtī satpathaṃ yathā ||
Арджуна сказал: «Матали, взойди сперва ты на эту лучшую колесницу. Она труднодостижима даже сотнями раджасуй и ашвамедх, недоступна земным царям, жертвователям, богам и данавам. Её невозможно увидеть или коснуться тому, кто не совершил аскезы; как же ему взойти на неё? Когда ты, достойный, встанешь на колеснице и удержишь крепких коней, я взойду следом, как человек добрых дел вступает на благой путь».
bb6d231c5fcb · published Jun 18, 2026, 4:25:03 AM UTC
Page between verses with
Смирение Арджуны заметно даже перед собственным возвышением. Он не присваивает небесную честь, а входит в неё через порядок и уважение к проводнику.