दमयन्त्यास् तु तद् वाक्यं वार्ष्णेयो नलसारथिः ॥
न्यवेदयद् अशेषेण नलामात्येषु मुख्यशः ॥
तैः समेत्य विनिश्चित्य सो ऽनुज्ञातो महीपते ॥
ययौ मिथुनम् आरोप्य विदर्भांस् तेन वाहिना ॥
हयांस् तत्र विनिक्षिप्य सूतो रथवरं च तम् ॥
इन्द्रसेनां च तां कन्याम् इन्द्रसेनं च बालकम् ॥
आमन्त्र्य भीमं राजानम् आर्तः शोचन् नलं नृपम् ॥
अटमानस् ततो ऽयोध्यां जगाम नगरीं तदा ॥
ऋतुपर्णं स राजानम् उपतस्थे सुदुःखितः ॥
भृतिं चोपययौ तस्य सारथ्येन महीपते ॥
damayantyās tu tad vākyaṃ vārṣṇeyo nalasārathiḥ ||
nyavedayad aśeṣeṇa nalāmātyeṣu mukhyaśaḥ ||
taiḥ sametya viniścitya so 'nujñāto mahīpate ||
yayau mithunam āropya vidarbhāṃs tena vāhinā ||
hayāṃs tatra vinikṣipya sūto rathavaraṃ ca tam ||
indrasenāṃ ca tāṃ kanyām indrasenaṃ ca bālakam ||
āmantrya bhīmaṃ rājānam ārtaḥ śocan nalaṃ nṛpam ||
aṭamānas tato 'yodhyāṃ jagāma nagarīṃ tadā ||
ṛtuparṇaṃ sa rājānam upatasthe suduḥkhitaḥ ||
bhṛtiṃ copayayau tasya sārathyena mahīpate ||
Варшнея, возничий Налы, полностью сообщил слова Дамаянти главным министрам. Посоветовавшись, они отпустили его. Он посадил детей на колесницу и отвёз их в Видарбху. Там он оставил коней, лучшую колесницу, девочку Индрасену и мальчика Индрасену, попрощался с царём Бхимой и, страдая и скорбя о Нале, отправился странствовать. Затем он пришёл в город Айодхью, служил царю Ритупарне и поступил к нему на содержание как возничий».
db57e560919a · published Jun 18, 2026, 4:30:46 AM UTC
Page between verses with
Судьба Налы начинает расходиться на разные пути: дети укрыты, возничий уходит к Ритупарне, а сам царь всё глубже погружается в последствия игры.