सत्यवान् अपि भार्यां तां लब्ध्वा सर्वगुणान्विताम् ॥
मुमुदे सा च तं लब्ध्वा भर्तारं मनसेप्सितम् ॥
गते पितरि सर्वाणि संन्यस्याभरणानि सा ॥
जगृहे वल्कलान्य् एव वस्त्रं काषायम् एव च ॥
परिचारैर् गुणैश् चैव प्रश्रयेण दमेन च ॥
सर्वकामक्रियाभिश् च सर्वेषां तुष्टिम् आवहत् ॥
श्वश्रूं शरीरसत्कारैः सर्वैर् आच्छादनादिभिः ॥
श्वशुरं देवकार्यैश् च वाचः संयमनेन च ॥
तथैव प्रियवादेन नैपुणेन शमेन च ॥
रहश् चैवोपचारेण भर्तारं पर्यतोषयत् ॥
एवं तत्राश्रमे तेषां तदा निवसतां सताम् ॥
कालस् तपस्यतां कश् चिद् अतिचक्राम भारत ॥
सावित्र्यास् तु शयानायास् तिष्ठन्त्याश् च दिवानिशम् ॥
नारदेन यद् उक्तं तद् वाक्यं मनसि वर्तते ॥
satyavān api bhāryāṃ tāṃ labdhvā sarvaguṇānvitām ||
mumude sā ca taṃ labdhvā bhartāraṃ manasepsitam ||
gate pitari sarvāṇi saṃnyasyābharaṇāni sā ||
jagṛhe valkalāny eva vastraṃ kāṣāyam eva ca ||
paricārair guṇaiś caiva praśrayeṇa damena ca ||
sarvakāmakriyābhiś ca sarveṣāṃ tuṣṭim āvahat ||
śvaśrūṃ śarīrasatkāraiḥ sarvair ācchādanādibhiḥ ||
śvaśuraṃ devakāryaiś ca vācaḥ saṃyamanena ca ||
tathaiva priyavādena naipuṇena śamena ca ||
rahaś caivopacāreṇa bhartāraṃ paryatoṣayat ||
evaṃ tatrāśrame teṣāṃ tadā nivasatāṃ satām ||
kālas tapasyatāṃ kaś cid aticakrāma bhārata ||
sāvitryās tu śayānāyās tiṣṭhantyāś ca divāniśam ||
nāradena yad uktaṃ tad vākyaṃ manasi vartate ||
Сатьяван радовался, получив жену, наделенную всеми достоинствами, и она радовалась, получив мужа, желанного сердцу. После ухода отца Савитри сняла все украшения и приняла кору и желтую одежду. Служением, качествами, смирением, самообладанием и исполнением желаний она приносила довольство всем. Свекровь она удовлетворяла заботой о теле, одеждой и всем необходимым; свекра - делами для богов и сдержанностью речи; мужа - приятной речью, искусством, спокойствием и тайным служением. Так в ашраме среди праведных прошло некоторое время, а в уме Савитри днем и ночью, лежа и стоя, пребывало слово Нарады».
48fc50c5d020 · published Jun 18, 2026, 7:42:12 AM UTC
Page between verses with
Внешне Савитри полностью входит в простую жизнь ашрама, но внутри несет знание назначенного срока. Ее служение тем ценнее, что оно совершается рядом с постоянной памятью о смерти.