दातव्यम् इत्य् अयं धर्म उक्तो भूतहिते रतैः ॥
तं मन्यन्ते धनयुताः कृपणैः संप्रवर्तितम् ॥
यदा नियतिकार्पण्यम् अथैषाम् एव रोचते ॥
न ह्य् अत्यन्तं धनवन्तो भवन्ति सुखिनो ऽपि वा ॥
यद् अन्यैर् विहितं नेच्छेद् आत्मनः कर्म पूरुषः ॥
न तत् परेषु कुर्वीत जानन्न् अप्रियम् आत्मनः ॥
dātavyam ity ayaṃ dharma ukto bhūtahite rataiḥ ||
taṃ manyante dhanayutāḥ kṛpaṇaiḥ saṃpravartitam ||
yadā niyatikārpaṇyam athaiṣām eva rocate ||
na hy atyantaṃ dhanavanto bhavanti sukhino 'pi vā ||
yad anyair vihitaṃ necched ātmanaḥ karma pūruṣaḥ ||
na tat pareṣu kurvīta jānann apriyam ātmanaḥ ||
«“Следует давать” — эту дхарму провозгласили те, кто радуется благу существ. Богатые считают её установленной скупыми бедняками; но когда неизбежная бедность приходит к ним самим, она начинает нравиться и им. Ведь никто не бывает навсегда богатым или всегда счастливым. Какого действия, установленного другими, человек не хотел бы для себя, того он не должен делать другим, зная, что это неприятно ему самому».
c932991087d9 · published Jun 21, 2026, 4:23:52 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Дарение связано с loka-saṃgraha: оно учитывает переменчивость богатства и общую уязвимость существ. Золотое правило здесь формулируется предельно прямо: не делай другим того, что знаешь неприятным для себя.