भीष्म उवाच
न हायनैर् न पलितैर् न वित्तेन न बन्धुभिः ॥
ऋषयश् चक्रिरे धर्मं यो ऽनूचानः स नो महान् ॥
तपोमूलम् इदं सर्वं यन् मां पृच्छसि पाण्डव ॥
तद् इन्द्रियाणि संयम्य तपो भवति नान्यथा ॥
इन्द्रियाणां प्रसङ्गेन दोषम् ऋच्छत्य् असंशयम् ॥
संनियम्य तु तान्य् एव सिद्धिं प्राप्नोति मानवः ॥
अश्वमेधसहस्रस्य वाजपेयशतस्य च ॥
योगस्य कलया तात न तुल्यं विद्यते फलम् ॥
अत्र ते वर्तयिष्यामि जन्मयोगफलं यथा ॥
शुकस्याग्र्यां गतिं चैव दुर्विदाम् अकृतात्मभिः ॥
bhīṣma uvāca
na hāyanair na palitair na vittena na bandhubhiḥ ||
ṛṣayaś cakrire dharmaṃ yo 'nūcānaḥ sa no mahān ||
tapomūlam idaṃ sarvaṃ yan māṃ pṛcchasi pāṇḍava ||
tad indriyāṇi saṃyamya tapo bhavati nānyathā ||
indriyāṇāṃ prasaṅgena doṣam ṛcchaty asaṃśayam ||
saṃniyamya tu tāny eva siddhiṃ prāpnoti mānavaḥ ||
aśvamedhasahasrasya vājapeyaśatasya ca ||
yogasya kalayā tāta na tulyaṃ vidyate phalam ||
atra te vartayiṣyāmi janmayogaphalaṃ yathā ||
śukasyāgryāṃ gatiṃ caiva durvidām akṛtātmabhiḥ ||
Бхишма сказал: «Риши установили дхарму не по годам, не по сединам, не по богатству и не по родству: кто учён, тот у нас велик. Корень всего, о чём ты спрашиваешь меня, Пандава, — тапас; а тапас возникает только через обуздание чувств, не иначе. Из-за привязанности чувств человек без сомнения приходит к пороку, но, обуздав эти же чувства, достигает совершенства. Плод тысячи ашвамедх и сотни ваджапей, дорогой, не сравним даже с долей йоги. Теперь я расскажу тебе о рождении Шуки, о плоде его йоги и о его высшем пути, труднопознаваемом для тех, кто не очистил себя».
36f4278519cf · published Jun 21, 2026, 4:42:24 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Бхишма сразу переводит рассказ о Шуке к принципу: величие рождается не из возраста или статуса, а из знания, тапаса и обуздания чувств. Йога превосходит даже громадные ритуальные заслуги.