ततस् तु द्रौपदेयाश् च ते च मत्ता महाद्विपाः ॥
प्रययुर् यत्र पाञ्चाल्यो धृष्टद्युम्नो महारथः ॥
सहदेवो ऽपि कौरव्य रजोमेघे समुत्थिते ॥
एकाकी प्रययौ तत्र यत्र राजा युधिष्ठिरः ॥
ततस् तेषु प्रयातेषु शकुनिः सौबलः पुनः ॥
पार्श्वतो ऽभ्यहनत् क्रुद्धो धृष्टद्युम्नस्य वाहिनीम् ॥
tatas tu draupadeyāś ca te ca mattā mahādvipāḥ ||
prayayur yatra pāñcālyo dhṛṣṭadyumno mahārathaḥ ||
sahadevo 'pi kauravya rajomeghe samutthite ||
ekākī prayayau tatra yatra rājā yudhiṣṭhiraḥ ||
tatas teṣu prayāteṣu śakuniḥ saubalaḥ punaḥ ||
pārśvato 'bhyahanat kruddho dhṛṣṭadyumnasya vāhinīm ||
«Тогда сыновья Драупади и те бешеные большие слоны двинулись туда, где был панчалиец Дхриштадьюмна, махаратха. И Сахадева, о Кауравья, когда поднялась туча пыли, один двинулся туда, где был царь Юдхиштхира. Тогда, когда они ушли, Шакуни Саубала снова, разгневанный, ударил сбоку на войско Дхриштадьюмны».
714cdb87c9f0 · publicado 20 jun 2026, 14:45:00 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Едва силы Пандавов разошлись, Шакуни «ударил сбоку» — обходным, боковым налётом, верный своей природе. Тот, кто всю войну действовал хитростью и засадой, а не открытым лицом, и здесь бьёт во фланг, улучив миг. Самый способ его боя выдаёт нрав, который и привёл к этой войне.