एष संग्रामशूरेण प्रतिज्ञां पालयिष्यता ॥
दुर्मुखो ऽभिमुखः शेते हतो ऽरिगणहा रणे ॥
तस्यैतद् वदनं कृष्ण श्वापदैर् अर्धभक्षितम् ॥
विभात्य् अभ्यधिकं तात सप्तम्याम् इव चन्द्रमाः ॥
शूरस्य हि रणे कृष्ण यस्याननम् अथेदृशम् ॥
स कथं निहतो ऽमित्रैः पांसून् ग्रसति मे सुतः ॥
यस्याहवमुखे सौम्य स्थाता नैवोपपद्यते ॥
स कथं दुर्मुखो ऽमित्रैर् हतो विबुधलोकजित् ॥
eṣa saṃgrāmaśūreṇa pratijñāṃ pālayiṣyatā ||
durmukho 'bhimukhaḥ śete hato 'rigaṇahā raṇe ||
tasyaitad vadanaṃ kṛṣṇa śvāpadair ardhabhakṣitam ||
vibhāty abhyadhikaṃ tāta saptamyām iva candramāḥ ||
śūrasya hi raṇe kṛṣṇa yasyānanam athedṛśam ||
sa kathaṃ nihato 'mitraiḥ pāṃsūn grasati me sutaḥ ||
yasyāhavamukhe saumya sthātā naivopapadyate ||
sa kathaṃ durmukho 'mitrair hato vibudhalokajit ||
«Вот Дурмукха, герой битвы, желавший исполнить клятву, лежит лицом к врагу, убитый в бою, губитель вражеских рядов. Его лицо, Кришна, наполовину съеденное зверями, всё равно сияет ещё сильнее, словно луна на седьмой день. Как мой сын, такой герой, с таким лицом, мог быть убит врагами и теперь глотать пыль? О кроткий, перед ним в начале боя невозможно было устоять. Как же Дурмукха, достойный завоевать мир богов, был убит врагами?»
5449411c0e5a · publicado 20 jun 2026, 14:10:30 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Материнский плач видит красоту даже в изуродованном лице. Но вопрос «как он мог пасть?» звучит не как отрицание факта, а как невозможность сердца принять разрушение силы.