Sanat-kumāra
पृष्ठवंशे वमित्युक्तं नाभौ भं हृदये तु मम् । यादिसप्तापि धातुस्था हं प्राणे लं तथात्मनि
क्षं क्रोधे क्रमतो न्यस्य विष्णुपूजाक्षमो भवेत् । पूर्णोदर्या तु श्रीकण्ठो ह्यनन्तो विजरान्वितः
सूक्ष्मेशः शाल्मलीयुक्तो लोलाक्षीयुक्त्रिमूर्तिकः । महेश्वरो वर्तुलाक्ष्याधीशो वै दीर्घघोणया
दीर्घमुख्या भारभूतिस्तिथीशो गोमुखीयुतः । स्थावरेशो दीर्घजिह्वायुग्धरः कुडोदरीयुतः
उर्द्ध्वकेश्या तु झिण्टीशो भौतिको विकृतास्यया । सद्यो ज्वालामुखीयुक्तोल्कामुख्यानुग्रहो युतः
अक्रूर आस्यया युक्तो महासेनो विद्यया युतः । क्रोधीशश्च महाकाल्या चण्डेशेन सरस्वती
पञ्चान्तकः सिद्धगौर्या युक्तश्चाथ शिरोत्तमः । त्रैलोक्यविद्यया युक्तो मन्त्रशक्त्यैकरुद्रकः
कूर्मेशः कमठीयुक्तो भूतमात्रैकनेत्रकः । लम्बोदर्या चतुर्वक्त्रो ह्यजेशो द्राविणीयुतः
सर्वेशो नागरीयुक्तः सोमेशः खेचरीयुतः । मर्यादया लाङ्गलीशो दारुकेशेन रूपिणी
वारुण्या त्वर्द्धनारीशो उमाकान्तो मुनीश्वरः । काकोदर्या तथाषाढी पूतनासंयुतो मतः
दण्डीशो भद्रकालीयुगत्रीशो योगिनीयुतः । मीनेशः शङिखनीयुक्तो मेषेशस्तर्जनीयुतः
लोहितः कालरात्र्या च शिखीशः कुजनीयुतः । छलगण्डः कपर्दिन्या द्विरण्डेशश्च वज्रया
महाबलो जयायुक्तो बलीशः सुमुखेश्वरी । भुजङ्गो रेवतीयुक्तः पिनाकी माधवीयुतः
pṛṣṭhavaṃśe vamityuktaṃ nābhau bhaṃ hṛdaye tu mam | yādisaptāpi dhātusthā haṃ prāṇe laṃ tathātmani
kṣaṃ krodhe kramato nyasya viṣṇupūjākṣamo bhavet | pūrṇodaryā tu śrīkaṇṭho hyananto vijarānvitaḥ
sūkṣmeśaḥ śālmalīyukto lolākṣīyuktrimūrtikaḥ | maheśvaro vartulākṣyādhīśo vai dīrghaghoṇayā
dīrghamukhyā bhārabhūtistithīśo gomukhīyutaḥ | sthāvareśo dīrghajihvāyugdharaḥ kuḍodarīyutaḥ
urddhvakeśyā tu jhiṇṭīśo bhautiko vikṛtāsyayā | sadyo jvālāmukhīyuktolkāmukhyānugraho yutaḥ
akrūra āsyayā yukto mahāseno vidyayā yutaḥ | krodhīśaśca mahākālyā caṇḍeśena sarasvatī
pañcāntakaḥ siddhagauryā yuktaścātha śirottamaḥ | trailokyavidyayā yukto mantraśaktyaikarudrakaḥ
kūrmeśaḥ kamaṭhīyukto bhūtamātraikanetrakaḥ | lambodaryā caturvaktro hyajeśo drāviṇīyutaḥ
sarveśo nāgarīyuktaḥ someśaḥ khecarīyutaḥ | maryādayā lāṅgalīśo dārukeśena rūpiṇī
vāruṇyā tvarddhanārīśo umākānto munīśvaraḥ | kākodaryā tathāṣāḍhī pūtanāsaṃyuto mataḥ
daṇḍīśo bhadrakālīyugatrīśo yoginīyutaḥ | mīneśaḥ śaṅikhanīyukto meṣeśastarjanīyutaḥ
lohitaḥ kālarātryā ca śikhīśaḥ kujanīyutaḥ | chalagaṇḍaḥ kapardinyā dviraṇḍeśaśca vajrayā
mahābalo jayāyukto balīśaḥ sumukheśvarī | bhujaṅgo revatīyuktaḥ pinākī mādhavīyutaḥ
«На хребте сказано «вам», на пупке «бхам», на сердце «мам»; семь, начиная с «йа», стоят в составах тела; «хам» — на пране, «лам» — на душе, «кшам» — на гневе. Возложив их по порядку, да станет он способным к почитанию Вишну. Шриканттха с Пурнодари, Ананта с Виджарой, Сукшмеша с Шальмали, Тримуртика с Локакши, Махешвара, Адхиша с Вартулакши, с Диргхагхоной, с Диргхамукхи Бхарабхути, Титхиша с Гомукхи, Стхаварэша с Диргхаджихвой, Дхара с Кудодари, Джхинтиша с Урдхвакеши, Бхаутика с Викритасьей, Садьо с Джваламукхи, Ануграха с Улкамукхи, Акрура с Асьей, Махасена с Видьей, Кродхиша с Махакали, Чандеша с Сарасвати, Панчантака с Сиддхагаури, затем Широттама с Трайлокьявидьей, Экарудрака с Мантрашакти, Курмеша с Каматхи, Эканетрака с Бхутаматрой, Чатурвактра с Ламбодари, Аджеша с Дравини, Сарвеша с Нагари, Сомеша с Кхечари, Лангалиша с Марьядой, Дарукеша с Рупини, Ардханариша с Варуни, Умаканта, Мунишвара с Какодари, Ашадхи с Путаной; Дандиша с Бхадракали, Атриша с Йогини, Минеша с Шанкхини, Мешеша с Тарджани, Лохита с Каларатри, Шикхиша с Куджани, Чхалаганда с Капардини, Двирандеша с Ваджрой, Махабала с Джаей, Балиша с Сумукхешвари, Бхуджанга с Ревати, Пинаки с Мадхави».
afbd9a420cd8 · publicado 5 sept 2026, 9:38:28 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Вторая матрика — шиваитская, и составлена она по тому же правилу: каждой букве отвечает пара имён. Соседство двух перечней в одной главе показывает, что дело не в том, чьи имена расставляются, а в самом устройстве: речь ложится на тело, и человек оказывается собран из звуков.
Среди спутниц здесь стоят имена страшные — Каларатри, Путана, Какодари, Джваламукхи. Их не смягчают и не объясняют. Мир, из которого сложена речь, включает и грозное, и оно тоже находит своё место на теле, а не изгоняется прочь.
Слог «кшам» возлагается на гнев, «хам» — на прану, «лам» — на душу. Даже гнев назван местом, куда что-то ставится. Ничего в человеке не оставлено вне обряда: то, что нельзя истребить, вводится в порядок.