एतेषां सह संवासं विवासं चैव नित्यशः ॥
यथा तथैनं पश्यन्ति न नित्यं प्राकृता जनाः ॥
ये त्व् अन्यथैव पश्यन्ति न सम्यक् तेषु दर्शनम् ॥
ते व्यक्तं निरयं घोरं प्रविशन्ति पुनः पुनः ॥
सांख्यदर्शनम् एतत् ते परिसंख्यातम् उत्तमम् ॥
एवं हि परिसंख्याय सांख्याः केवलतां गताः ॥
ये त्व् अन्ये तत्त्वकुशलास् तेषाम् एतन् निदर्शनम् ॥
अतः परं प्रवक्ष्यामि योगानाम् अपि दर्शनम् ॥
eteṣāṃ saha saṃvāsaṃ vivāsaṃ caiva nityaśaḥ ||
yathā tathainaṃ paśyanti na nityaṃ prākṛtā janāḥ ||
ye tv anyathaiva paśyanti na samyak teṣu darśanam ||
te vyaktaṃ nirayaṃ ghoraṃ praviśanti punaḥ punaḥ ||
sāṃkhyadarśanam etat te parisaṃkhyātam uttamam ||
evaṃ hi parisaṃkhyāya sāṃkhyāḥ kevalatāṃ gatāḥ ||
ye tv anye tattvakuśalās teṣām etan nidarśanam ||
ataḥ paraṃ pravakṣyāmi yogānām api darśanam ||
«Обычные люди не всегда видят правильно их совместное пребывание и постоянную раздельность. Те же, кто видит иначе, не имеют правильного видения; они явно снова и снова входят в страшный ад. Так я полностью изложил тебе высшее учение санкхьи. Именно так, полностью различив начала, санкхьяики достигли обособленности. Для других, искусных в таттвах, это служит указанием. После этого я изложу также учение йогов».
f0de60ecbc60 · प्रकाशित 21 जून 2026, 3:41:31 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Глава завершает санкхья-различение: освобождение приходит через точное видение совместного пребывания и реальной отдельности пуруши от пракрити. Следующий шаг учения — йогическое видение.