नाबीजं जायते किं चिन् न बीजेन विना फलम् ॥
बीजाद् बीजं प्रभवति बीजाद् एव फलं स्मृतम् ॥
यादृशं वपते बीजं क्षेत्रम् आसाद्य कर्षकः ॥
सुकृते दुष्कृते वापि तादृशं लभते फलम् ॥
यथा बीजं विना क्षेत्रम् उप्तं भवति निष्फलम् ॥
तथा पुरुषकारेण विना दैवं न सिध्यति ॥
क्षेत्रं पुरुषकारस् तु दैवं बीजम् उदाहृतम् ॥
क्षेत्रबीजसमायोगात् ततः सस्यं समृध्यते ॥
कर्मणः फलनिर्वृत्तिं स्वयम् अश्नाति कारकः ॥
प्रत्यक्षं दृश्यते लोके कृतस्याप्य् अकृतस्य च ॥
nābījaṃ jāyate kiṃ cin na bījena vinā phalam ||
bījād bījaṃ prabhavati bījād eva phalaṃ smṛtam ||
yādṛśaṃ vapate bījaṃ kṣetram āsādya karṣakaḥ ||
sukṛte duṣkṛte vāpi tādṛśaṃ labhate phalam ||
yathā bījaṃ vinā kṣetram uptaṃ bhavati niṣphalam ||
tathā puruṣakāreṇa vinā daivaṃ na sidhyati ||
kṣetraṃ puruṣakāras tu daivaṃ bījam udāhṛtam ||
kṣetrabījasamāyogāt tataḥ sasyaṃ samṛdhyate ||
karmaṇaḥ phalanirvṛttiṃ svayam aśnāti kārakaḥ ||
pratyakṣaṃ dṛśyate loke kṛtasyāpy akṛtasya ca ||
Брахма сказал: «Без семени не родится что-либо, не бывает плода без семени; из семени семя возникает, из семени же — плод, считается. Какое семя сеет пахарь, поле обретя, в благом ли поле, в дурном ли, такой и обретает плод. Как без семени засеянное поле бесплодно, так без человеческого усилия судьба не свершается. Поле — это человеческое усилие, а судьба — семя, сказано; от соединения поля и семени жатва преуспевает. Плодовый исход деяния сам вкушает делатель; воочию видится в мире (плод) и сделанного, и несделанного».
a40aaf27ef79 · प्रकाशित 20 जून 2026, 7:25:00 pm UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Брахма являет уравновешенное учение образом поля и семени: судьба (daiva) — семя, усилие (puruṣakāra) — поле; ни одно само по себе не даёт жатвы, но семя без поля бесплодно. Знаменательно, что ударение всё же на усилии: даже предначертанное не свершится без труда, как семя гибнет, не брошенное в возделанную землю. И возвращается истина первой главы — «делатель сам вкушает плод своего деяния»: судьба не чужой произвол, а урожай собственных трудов.