महाभारत
Āśvamedhika-parva (adhvaryuyatisaṃvāda) (The Dispute of the Priest and the Ascetic)14.28.5
13450 / 15823
महाभारत · 14.28.5
देवनागरी

नित्यस्य चैतस्य भवन्ति नित्या; निरीक्षमाणस्य बहून् स्वभावान् ॥
न सज्जते कर्मसु भोगजालं; दिवीव सूर्यस्य मयूखजालम् ॥

लिप्यंतरण (IAST)

nityasya caitasya bhavanti nityā; nirīkṣamāṇasya bahūn svabhāvān ||
na sajjate karmasu bhogajālaṃ; divīva sūryasya mayūkhajālam ||

शब्दशः अर्थ
संस्कृतIASTअर्थ
नित्यस्य च एतस्य भवन्ति नित्याःnityasya ca etasya bhavanti nityāḥ[у] вечного этого бывают вечные; у этого вечного [Атмана] — вечные [свойства]
निरीक्षमाणस्य बहून् स्वभावान्nirīkṣamāṇasya bahūn svabhāvān[у] созерцающего многие природы; у [него,] созерцающего многие [её] свойства
न सज्जते कर्मसु भोगजालंna sajjate karmasu bhogajālaṃне прилепляется [к] делам сеть наслаждений; не пристаёт к делам сеть наслаждений
दिवि इव सूर्यस्य मयूखजालम्divi iva sūryasya mayūkhajālamкак в небе солнца сеть лучей; словно в небе сеть лучей солнца
अनुवाद

[Брахман сказал:] «У этого вечного [Атмана], созерцающего многие свойства [природы], не прилепляется [к] делам сеть наслаждений — как в небе [не пристаёт] сеть лучей солнца».

संस्करण

f235f15ff19b · प्रकाशित 21 जून 2026, 5:15:00 am UTC

उपलब्ध भाषाएँRU

श्लोक बदलें इन कुंजियों से