विराट उवाच
ददामि ते हन्त वरं महानसे; तथा च कुर्याः कुशलं हि भाषसे ॥
न चैव मन्ये तव कर्म तत् समं; समुद्रनेमिं पृथिवीं त्वम् अर्हसि ॥
यथा हि कामस् तव तत् तथा कृतं; महानसे त्वं भव मे पुरस्कृतः ॥
नराश् च ये तत्र ममोचिताः पुरा; भवस्व तेषाम् अधिपो मया कृतः ॥
virāṭa uvāca
dadāmi te hanta varaṃ mahānase; tathā ca kuryāḥ kuśalaṃ hi bhāṣase ||
na caiva manye tava karma tat samaṃ; samudranemiṃ pṛthivīṃ tvam arhasi ||
yathā hi kāmas tava tat tathā kṛtaṃ; mahānase tvaṃ bhava me puraskṛtaḥ ||
narāś ca ye tatra mamocitāḥ purā; bhavasva teṣām adhipo mayā kṛtaḥ ||
Вирата сказал: «Вот, я даю тебе дар на кухне; делай так, ведь ты говоришь умело. Но я не считаю это дело равным тебе: ты достоин земли, окружённой океаном. Каково твоё желание, так и сделано. Будь поставлен у меня во главе кухни, а тех людей, которые прежде там были у меня, я сделал подчинёнными тебе».
7fe2b3aeb089 · опубликовано 16 июл. 2026 г., 17:58:59 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Вирата снова угадывает царское достоинство под служебной одеждой. Но судьба Пандавов сейчас требует, чтобы достоинство не требовало признания.