वैशंपायन उवाच
श्रुत्वा तद् अप्रियं राजन् धृतराष्ट्रो महीपतिः ॥
पपात भूमौ निश्चेष्टः कौरव्यः परमार्तिवान् ॥
तथा सत्यव्रता देवी गान्धारी धर्मदर्शिनी ॥
तं प्रत्यगृह्णाद् विदुरो नृपतिं संजयस् तथा ॥
पर्याश्वासयतश् चैवं ताव् उभाव् एव भूमिपम् ॥
तथैवोत्थापयाम् आसुर् गान्धारीं राजयोषितः ॥
ताभ्याम् आश्वासितो राजा तूष्णीम् आसीद् विचेतनः ॥
vaiśaṃpāyana uvāca
śrutvā tad apriyaṃ rājan dhṛtarāṣṭro mahīpatiḥ ||
papāta bhūmau niśceṣṭaḥ kauravyaḥ paramārtivān ||
tathā satyavratā devī gāndhārī dharmadarśinī ||
taṃ pratyagṛhṇād viduro nṛpatiṃ saṃjayas tathā ||
paryāśvāsayataś caivaṃ tāv ubhāv eva bhūmipam ||
tathaivotthāpayām āsur gāndhārīṃ rājayoṣitaḥ ||
tābhyām āśvāsito rājā tūṣṇīm āsīd vicetanaḥ ||
Вайшампаяна сказал: «Услышав эту тяжёлую весть, о царь, владыка земли Дхритараштра, потомок Куру, охваченный великой болью, неподвижно упал на землю. Так же упала царица Гандхари, верная обетам и видящая дхарму. Видура и Санджая подхватили царя и стали его утешать. Царские женщины так же подняли Гандхари. Успокоенный ими двумя, царь сидел безмолвно, потрясённый».
09fc46aea338 · опубликовано 20 июн. 2026 г., 08:25:09 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Финал переносит взгляд с поля победы к слепому царю и Гандхари. Победа Пандавов справедлива, но цена неправды ложится болью и на тех, кто не смог остановить её вовремя.