युधिष्ठिर उवाच
यदि तुल्यं व्रतं शौचं दया चात्र पितामह ॥
तुल्यं न दर्शनं कस्मात् तन् मे ब्रूहि पितामह ॥
भीष्म उवाच
रागं मोहं तथा स्नेहं कामं क्रोधं च केवलम् ॥
योगाच् छित्त्वादितो दोषान् पञ्चैतान् प्राप्नुवन्ति तत् ॥
यथा चानिमिषाः स्थूला जालं छित्त्वा पुनर् जलम् ॥
प्राप्नुवन्ति तथा योगास् तत् पदं वीतकल्मषाः ॥
तथैव वागुरां छित्त्वा बलवन्तो यथा मृगाः ॥
प्राप्नुयुर् विमलं मार्गं विमुक्ताः सर्वबन्धनैः ॥
लोभजानि तथा राजन् बन्धनानि बलान्विताः ॥
छित्त्वा योगाः परं मार्गं गच्छन्ति विमलाः शिवम् ॥
अबलाश् च मृगा राजन् वागुरासु तथापरे ॥
विनश्यन्ति न संदेहस् तद्वद् योगबलाद् ऋते ॥
बलहीनाश् च कौन्तेय यथा जालगता झषाः ॥
अन्तं गच्छन्ति राजेन्द्र तथा योगाः सुदुर्बलाः ॥
यथा च शकुनाः सूक्ष्माः प्राप्य जालम् अरिंदम ॥
तत्र सक्ता विपद्यन्ते मुच्यन्ते च बलान्विताः ॥
कर्मजैर् बन्धनैर् बद्धास् तद्वद् योगाः परंतप ॥
अबला वै विनश्यन्ति मुच्यन्ते च बलान्विताः ॥
अल्पकश् च यथा राजन् वह्निः शाम्यति दुर्बलः ॥
आक्रान्त इन्धनैः स्थूलैस् तद्वद् योगो ऽबलः प्रभो ॥
स एव च यदा राजन् वह्निर् जातबलः पुनः ॥
समीरणयुतः कृत्स्नां दहेत् क्षिप्रं महीम् अपि ॥
तद्वज् जातबलो योगी दीप्ततेजा महाबलः ॥
अन्तकाल इवादित्यः कृत्स्नं संशोषयेज् जगत् ॥
दुर्बलश् च यथा राजन् स्रोतसा ह्रियते नरः ॥
बलहीनस् तथा योगो विषयैर् ह्रियते ऽवशः ॥
तद् एव च यथा स्रोतो विष्टम्भयति वारणः ॥
तद्वद् योगबलं लब्ध्वा व्यूहते विषयान् बहून् ॥
विशन्ति चावशाः पार्थ योगा योगबलान्विताः ॥
प्रजापतीन् ऋषीन् देवान् महाभूतानि चेश्वराः ॥
न यमो नान्तकः क्रुद्धो न मृत्युर् भीमविक्रमः ॥
ईशते नृपते सर्वे योगस्यामिततेजसः ॥
आत्मनां च सहस्राणि बहूनि भरतर्षभ ॥
योगः कुर्याद् बलं प्राप्य तैश् च सर्वैर् महीं चरेत् ॥
प्राप्नुयाद् विषयांश् चैव पुनश् चोग्रं तपश् चरेत् ॥
संक्षिपेच् च पुनः पार्थ सूर्यस् तेजोगुणान् इव ॥
बलस्थस्य हि योगस्य बन्धनेशस्य पार्थिव ॥
विमोक्षप्रभविष्णुत्वम् उपपन्नम् असंशयम् ॥
बलानि योगे प्रोक्तानि मयैतानि विशां पते ॥
निदर्शनार्थं सूक्ष्माणि वक्ष्यामि च पुनस् तव ॥
yudhiṣṭhira uvāca
yadi tulyaṃ vrataṃ śaucaṃ dayā cātra pitāmaha ||
tulyaṃ na darśanaṃ kasmāt tan me brūhi pitāmaha ||
bhīṣma uvāca
rāgaṃ mohaṃ tathā snehaṃ kāmaṃ krodhaṃ ca kevalam ||
yogāc chittvādito doṣān pañcaitān prāpnuvanti tat ||
yathā cānimiṣāḥ sthūlā jālaṃ chittvā punar jalam ||
prāpnuvanti tathā yogās tat padaṃ vītakalmaṣāḥ ||
tathaiva vāgurāṃ chittvā balavanto yathā mṛgāḥ ||
prāpnuyur vimalaṃ mārgaṃ vimuktāḥ sarvabandhanaiḥ ||
lobhajāni tathā rājan bandhanāni balānvitāḥ ||
chittvā yogāḥ paraṃ mārgaṃ gacchanti vimalāḥ śivam ||
abalāś ca mṛgā rājan vāgurāsu tathāpare ||
vinaśyanti na saṃdehas tadvad yogabalād ṛte ||
balahīnāś ca kaunteya yathā jālagatā jhaṣāḥ ||
antaṃ gacchanti rājendra tathā yogāḥ sudurbalāḥ ||
yathā ca śakunāḥ sūkṣmāḥ prāpya jālam ariṃdama ||
tatra saktā vipadyante mucyante ca balānvitāḥ ||
karmajair bandhanair baddhās tadvad yogāḥ paraṃtapa ||
abalā vai vinaśyanti mucyante ca balānvitāḥ ||
alpakaś ca yathā rājan vahniḥ śāmyati durbalaḥ ||
ākrānta indhanaiḥ sthūlais tadvad yogo 'balaḥ prabho ||
sa eva ca yadā rājan vahnir jātabalaḥ punaḥ ||
samīraṇayutaḥ kṛtsnāṃ dahet kṣipraṃ mahīm api ||
tadvaj jātabalo yogī dīptatejā mahābalaḥ ||
antakāla ivādityaḥ kṛtsnaṃ saṃśoṣayej jagat ||
durbalaś ca yathā rājan srotasā hriyate naraḥ ||
balahīnas tathā yogo viṣayair hriyate 'vaśaḥ ||
tad eva ca yathā sroto viṣṭambhayati vāraṇaḥ ||
tadvad yogabalaṃ labdhvā vyūhate viṣayān bahūn ||
viśanti cāvaśāḥ pārtha yogā yogabalānvitāḥ ||
prajāpatīn ṛṣīn devān mahābhūtāni ceśvarāḥ ||
na yamo nāntakaḥ kruddho na mṛtyur bhīmavikramaḥ ||
īśate nṛpate sarve yogasyāmitatejasaḥ ||
ātmanāṃ ca sahasrāṇi bahūni bharatarṣabha ||
yogaḥ kuryād balaṃ prāpya taiś ca sarvair mahīṃ caret ||
prāpnuyād viṣayāṃś caiva punaś cograṃ tapaś caret ||
saṃkṣipec ca punaḥ pārtha sūryas tejoguṇān iva ||
balasthasya hi yogasya bandhaneśasya pārthiva ||
vimokṣaprabhaviṣṇutvam upapannam asaṃśayam ||
balāni yoge proktāni mayaitāni viśāṃ pate ||
nidarśanārthaṃ sūkṣmāṇi vakṣyāmi ca punas tava ||
Юдхиштхира спросил: «Если обет, чистота и сострадание у них одинаковы, почему их видение различно? Объясни мне это, дед». Бхишма сказал: «Йоги, отсекая йогой пять пороков — страсть, заблуждение, привязанность, желание и гнев, — достигают того состояния. Как большие рыбы, разорвав сеть, снова достигают воды, так йоги, свободные от пятна, достигают того состояния. Как сильные звери, разорвав силок, выходят на чистый путь, освобождённые от всех уз, так йоги, разорвав узы, рождённые жадностью, идут чистыми к высшему благому пути. Но слабые звери погибают в силках; так же без силы йоги нет освобождения. Слабые рыбы в сети погибают, малые птицы, попав в сеть, пропадают, а сильные освобождаются. Так и йоги, связанные узами кармы: слабые гибнут, сильные освобождаются. Малый огонь, заваленный крупным топливом, угасает; такова слабая йога. Но когда тот же огонь набирает силу и соединяется с ветром, он быстро сжёг бы даже всю землю. Так и йог, набравший силу, с пылающим сиянием и великой мощью, подобен солнцу конца времени и мог бы иссушить весь мир. Слабого человека уносит поток; слабого йога беспомощно уносят объекты чувств. Но как слон может остановить течение, так йог, обретя силу йоги, отстраняет множество объектов. Сильные йоги могут входить в праджапати, риши, богов и великие элементы. Ни Яма, ни Антака, ни смерть страшной мощи не властвуют над йогом безмерного сияния. Получив силу, йог может создать тысячи тел и всеми ими ходить по земле, достигать сфер чувств, затем снова совершать суровый тапас и вновь сворачивать всё это, как солнце собирает лучи. У йога, утвердившегося в силе и ставшего владыкой уз, несомненно есть власть порождать освобождение. Так я назвал тебе силы йоги; теперь приведу ещё более тонкие примеры».
eef66e9138ca · опубликовано 21 июн. 2026 г., 08:02:09 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Бхишма подчёркивает опасность йоги: она освобождает не автоматически, а только при силе. Слабая практика сама становится добычей чувств, тогда как сильная способна сжечь узы кармы.