जनमेजय उवाच
हते दुर्योधने चैव हते सैन्ये च सर्वशः ॥
धृतराष्ट्रो महाराजः श्रुत्वा किम् अकरोन् मुने ॥
तथैव कौरवो राजा धर्मपुत्रो महामनाः ॥
कृपप्रभृतयश् चैव किम् अकुर्वत ते त्रयः ॥
अश्वत्थाम्नः श्रुतं कर्म शापश् चान्योन्यकारितः ॥
वृत्तान्तम् उत्तरं ब्रूहि यद् अभाषत संजयः ॥
janamejaya uvāca
hate duryodhane caiva hate sainye ca sarvaśaḥ ||
dhṛtarāṣṭro mahārājaḥ śrutvā kim akaron mune ||
tathaiva kauravo rājā dharmaputro mahāmanāḥ ||
kṛpaprabhṛtayaś caiva kim akurvata te trayaḥ ||
aśvatthāmnaḥ śrutaṃ karma śāpaś cānyonyakāritaḥ ||
vṛttāntam uttaraṃ brūhi yad abhāṣata saṃjayaḥ ||
Джанамеджая сказал: «О муни, когда Дурьодхана был убит и всё войско истреблено, что сделал великий царь Дхритараштра, услышав об этом? И что сделали великодушный царь Кауравов, сын Дхармы, а также Крипа и те трое? Мы уже слышали о деянии Ашваттхамана и о взаимном проклятии. Расскажи дальнейшие события: что сказал Санджая?»
fe7692dc02a5 · 发布于 2026年6月20日 13:28:29 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
Вопрос Джанамеджая переводит повествование от поля боя к последствиям. Теперь главным становится не удар оружия, а то, как люди переживают плоды собственных решений.