सद्यो वर्धयति प्राणान् पुष्टिम् अग्र्यां ददाति च ॥
न भक्षो ऽभ्यधिकः कश् चिन् मांसाद् अस्ति परंतप ॥
विवर्जने तु बहवो गुणाः कौरवनन्दन ॥
ये भवन्ति मनुष्याणां तान् मे निगदतः शृणु ॥
स्वमांसं परमांसैर् यो विवर्धयितुम् इच्छति ॥
नास्ति क्षुद्रतरस् तस्मान् न नृशंसतरो नरः ॥
न हि प्राणात् प्रियतरं लोके किं चन विद्यते ॥
तस्माद् दयां नरः कुर्याद् यथात्मनि तथा परे ॥
शुक्राच् च तात संभूतिर् मांसस्येह न संशयः ॥
भक्षणे तु महान् दोषो वधेन सह कल्पते ॥
अहिंसालक्षणो धर्म इति वेदविदो विदुः ॥
यद् अहिंस्रं भवेत् कर्म तत् कुर्याद् आत्मवान् नरः ॥
पितृदैवतयज्ञेषु प्रोक्षितं हविर् उच्यते ॥
विधिना वेददृष्टेन तद् भुक्त्वेह न दुष्यति ॥
sadyo vardhayati prāṇān puṣṭim agryāṃ dadāti ca ||
na bhakṣo 'bhyadhikaḥ kaś cin māṃsād asti paraṃtapa ||
vivarjane tu bahavo guṇāḥ kauravanandana ||
ye bhavanti manuṣyāṇāṃ tān me nigadataḥ śṛṇu ||
svamāṃsaṃ paramāṃsair yo vivardhayitum icchati ||
nāsti kṣudrataras tasmān na nṛśaṃsataro naraḥ ||
na hi prāṇāt priyataraṃ loke kiṃ cana vidyate ||
tasmād dayāṃ naraḥ kuryād yathātmani tathā pare ||
śukrāc ca tāta saṃbhūtir māṃsasyeha na saṃśayaḥ ||
bhakṣaṇe tu mahān doṣo vadhena saha kalpate ||
ahiṃsālakṣaṇo dharma iti vedavido viduḥ ||
yad ahiṃsraṃ bhavet karma tat kuryād ātmavān naraḥ ||
pitṛdaivatayajñeṣu prokṣitaṃ havir ucyate ||
vidhinā vedadṛṣṭena tad bhuktveha na duṣyati ||
«Тотчас укрепляет жизненные силы и питание первейшее даёт; нет яства превосходнее какого мяса, о врагов жнец. В отвержении же многие достоинства, о радость Куру, какие бывают у людей, их от меня, вещающего, слушай. Своё мясо чужими мясами кто умножить желает, — нет ничтожнее того, нет жесточе человека. Не ведь жизни милее в мире что-либо есть; потому милость человек да творит, как к себе, так к другому. Из семени, сын, возникновение мяса тут, нет сомнения; в поедании же великий порок, с убиением сопряжён. Ненасилием отмечена дхарма, так Веду знающие ведают; какое безвредным было бы дело, то да творит владеющий собою человек. В предков-богов жертвах окроплённою жертва зовётся; уставом, Ведою виданным, то вкусив, тут не грешит».
0b7079406c51 · 发布于 2026年6月22日 04:40:00 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
Признав силу плоти, Бхишма обращает весы: «но в воздержании — многие достоинства». Знаменательно резкое слово о потребителе: «кто умножает свою плоть чужою — нет ничтожнее и жесточе его». Ибо «нет в мире ничего милее жизни; потому твори милость к другому, как к себе» — здесь вновь золотое мерило ātmaupamya. Мясо неотделимо от убийства, и оттого «в его поедании великий порок, сопряжённый с бойнею». Сердцевина же: «дхарма отмечена ненасилием — да творит владеющий собою лишь безвредное дело». Уступка обряду (освящённое в жертвах предкам и богам не оскверняет) дана как снисхождение, а не идеал. В свете преданности тут зов к самообладанию (ātmavān): жить так, чтобы ни одно деяние не причиняло вреда, видя в каждом живущем ту же бесценную жизнь, что и в себе.