सा संवृतं महाभागैर् देवद्विजमहर्षिभिः ॥
ददर्श देवं ब्रह्माणं लोककर्तारम् अव्ययम् ॥
गन्धर्वैर् अप्सरोभिश् च बन्दिकर्मसु निष्ठितैः ॥
वन्द्यमानं मुदोपेतैर् ववन्दे चैनम् एत्य सा ॥
अथ विज्ञापयाम् आस भूमिस् तं शरणार्थिनी ॥
संनिधौ लोकपालानां सर्वेषाम् एव भारत ॥
तत् प्रधानात्मनस् तस्य भूमेः कृत्यं स्वयंभुवः ॥
पूर्वम् एवाभवद् राजन् विदितं परमेष्ठिनः ॥
स्रष्टा हि जगतः कस्मान् न संबुध्येत भारत ॥
सुरासुराणां लोकानाम् अशेषेण मनोगतम् ॥
तम् उवाच महाराज भूमिं भूमिपतिर् विभुः ॥
प्रभवः सर्वभूतानाम् ईशः शंभुः प्रजापतिः ॥
यदर्थम् असि संप्राप्ता मत्सकाशं वसुंधरे ॥
तदर्थं संनियोक्ष्यामि सर्वान् एव दिवौकसः ॥
इत्य् उक्त्वा स महीं देवो ब्रह्मा राजन् विसृज्य च ॥
आदिदेश तदा सर्वान् विबुधान् भूतकृत् स्वयम् ॥
अस्या भूमेर् निरसितुं भारं भागैः पृथक् पृथक् ॥
अस्याम् एव प्रसूयध्वं विरोधायेति चाब्रवीत् ॥
तथैव च समानीय गन्धर्वाप्सरसां गणान् ॥
उवाच भगवान् सर्वान् इदं वचनम् उत्तमम् ॥
स्वैर् अंशैः संप्रसूयध्वं यथेष्टं मानुषेष्व् इति ॥
अथ शक्रादयः सर्वे श्रुत्वा सुरगुरोर् वचः ॥
तथ्यम् अर्थ्यं च पथ्यं च तस्य ते जगृहुस् तदा ॥
अथ ते सर्वशो ऽंशैः स्वैर् गन्तुं भूमिं कृतक्षणाः ॥
नारायणम् अमित्रघ्नं वैकुण्ठम् उपचक्रमुः ॥
यः स चक्रगदापाणिः पीतवासासितप्रभः ॥
पद्मनाभः सुरारिघ्नः पृथुचार्वञ्चितेक्षणः ॥
तं भुवः शोधनायेन्द्र उवाच पुरुषोत्तमम् ॥
अंशेनावतरस्वेति तथेत्य् आह च तं हरिः ॥
sā saṃvṛtaṃ mahābhāgair devadvijamaharṣibhiḥ ||
dadarśa devaṃ brahmāṇaṃ lokakartāram avyayam ||
gandharvair apsarobhiś ca bandikarmasu niṣṭhitaiḥ ||
vandyamānaṃ mudopetair vavande cainam etya sā ||
atha vijñāpayām āsa bhūmis taṃ śaraṇārthinī ||
saṃnidhau lokapālānāṃ sarveṣām eva bhārata ||
tat pradhānātmanas tasya bhūmeḥ kṛtyaṃ svayaṃbhuvaḥ ||
pūrvam evābhavad rājan viditaṃ parameṣṭhinaḥ ||
sraṣṭā hi jagataḥ kasmān na saṃbudhyeta bhārata ||
surāsurāṇāṃ lokānām aśeṣeṇa manogatam ||
tam uvāca mahārāja bhūmiṃ bhūmipatir vibhuḥ ||
prabhavaḥ sarvabhūtānām īśaḥ śaṃbhuḥ prajāpatiḥ ||
yadartham asi saṃprāptā matsakāśaṃ vasuṃdhare ||
tadarthaṃ saṃniyokṣyāmi sarvān eva divaukasaḥ ||
ity uktvā sa mahīṃ devo brahmā rājan visṛjya ca ||
ādideśa tadā sarvān vibudhān bhūtakṛt svayam ||
asyā bhūmer nirasituṃ bhāraṃ bhāgaiḥ pṛthak pṛthak ||
asyām eva prasūyadhvaṃ virodhāyeti cābravīt ||
tathaiva ca samānīya gandharvāpsarasāṃ gaṇān ||
uvāca bhagavān sarvān idaṃ vacanam uttamam ||
svair aṃśaiḥ saṃprasūyadhvaṃ yatheṣṭaṃ mānuṣeṣv iti ||
atha śakrādayaḥ sarve śrutvā suraguror vacaḥ ||
tathyam arthyaṃ ca pathyaṃ ca tasya te jagṛhus tadā ||
atha te sarvaśo 'ṃśaiḥ svair gantuṃ bhūmiṃ kṛtakṣaṇāḥ ||
nārāyaṇam amitraghnaṃ vaikuṇṭham upacakramuḥ ||
yaḥ sa cakragadāpāṇiḥ pītavāsāsitaprabhaḥ ||
padmanābhaḥ surārighnaḥ pṛthucārvañcitekṣaṇaḥ ||
taṃ bhuvaḥ śodhanāyendra uvāca puruṣottamam ||
aṃśenāvatarasveti tathety āha ca taṃ hariḥ ||
«Она увидела бога Брахму, творца миров, неизменного, окружённого богами, дваждырождёнными и великими мудрецами. [Его], восхваляемого радостными гандхарвами и апсарами, искусными в славословии, она, подойдя, почтила. И Земля, ищущая прибежища, в присутствии всех хранителей мира поведала ему [свою беду], о Бхарата. Но дело Земли и прежде [уже] было ведомо Самосущему, высочайшему [Брахме], о царь. Ибо отчего бы творцу мира, о Бхарата, не уразуметь всецело сокровенное [в умах] богов, асуров [и всех] миров? Владыка земли, всемогущий, источник всех существ, господь, благодатный, Праджапати, сказал Земле, о великий царь: „Ради чего ты пришла ко мне, о земля, ради того я призову к [делу] всех небожителей“. Сказав так и отпустив Землю, бог Брахма, творец существ, сам повелел тогда всем богам: „Дабы снять бремя этой Земли, по отдельности, [своими] частями, на ней самой родитесь для противоборства [демонам]“, — так сказал [он]. И, созвав также сонмы гандхарвов и апсар, господь сказал всем такое превосходное слово: „Своими частями, как пожелаете, родитесь среди людей“. И Шакра и все [боги], выслушав истинное, благое, спасительное слово наставника богов, приняли [его] тогда. И они, решившись идти на землю своими частями, обратились к Нараяне, губителю недругов, [пребывающему в] Вайкунтхе, — [к Тому,] у кого в руках диск и палица, облачённому в жёлтое, тёмно-сияющему, лотосопупому, губителю врагов богов, [с] широкими, прекрасными, удлинёнными очами. Индра сказал Высшему Пуруше: „Ради очищения земли низойди [Своею] частью“; и Хари [ответил]: „Да будет так“.»
e9c08f2bd497 · published Jun 16, 2026, 5:00:00 AM UTC
Page between verses with
Здесь возвещается тайна нисхождения: Земля взывает, Брахма повелевает богам родиться на земле, и — самое главное — Сам Вишну (Нараяна) соглашается низойти. Знаменательно, что Брахма, хотя и творец, уже «прежде знал» нужду Земли: Бог не нуждается в извещении, но принимает мольбу ради порядка и утешения взывающего. Здесь — иерархия промысла: Земля → Брахма → боги → и над всеми — Нараяна, к Которому идут даже боги за избавлением; ибо Он — высшее прибежище (парама гати). Знаменательно описание Вишну — с диском, палицею, в жёлтом, лотосопупый: это не отвлечённое «безличное» начало, но личностный Господь в дивном облике, к Которому можно воззвать и Который отвечает «да будет так». Так писание являет самую сердцевину учения: когда бремя адхармы становится нестерпимым, Сам Верховный Господь нисходит (аватара) «ради очищения земли» — и вся Махабхарата (с явлением Кришны) есть исполнение этого обетования. Так «нисхождение частей» получает своё высшее увенчание — нисхождением Самого Нараяны.