स शाश्वतीः समा राजन् प्रजा धर्मेण पालयन् ॥
जराम् आर्छन् महाघोरां नाहुषो रूपनाशिनीम् ॥
जराभिभूतः पुत्रान् स राजा वचनम् अब्रवीत् ॥
यदुं पूरुं तुर्वसुं च द्रुह्युं चानुं च भारत ॥
यौवनेन चरन् कामान् युवा युवतिभिः सह ॥
विहर्तुम् अहम् इच्छामि साह्यं कुरुत पुत्रकाः ॥
तं पुत्रो देवयानेयः पूर्वजो यदुर् अब्रवीत् ॥
किं कार्यं भवतः कार्यम् अस्माभिर् यौवनेन च ॥
ययातिर् अब्रवीत् तं वै जरा मे प्रतिगृह्यताम् ॥
यौवनेन त्वदीयेन चरेयं विषयान् अहम् ॥
यजतो दीर्घसत्रैर् मे शापाच् चोशनसो मुनेः ॥
कामार्थः परिहीणो मे तप्ये ऽहं तेन पुत्रकाः ॥
मामकेन शरीरेण राज्यम् एकः प्रशास्तु वः ॥
अहं तन्वाभिनवया युवा कामान् अवाप्नुयाम् ॥
न ते तस्य प्रत्यगृह्णन् यदुप्रभृतयो जराम् ॥
तम् अब्रवीत् ततः पूरुः कनीयान् सत्यविक्रमः ॥
राजंश् चराभिनवया तन्वा यौवनगोचरः ॥
अहं जरां समास्थाय राज्ये स्थास्यामि ते ऽऽज्ञया ॥
एवम् उक्तः स राजर्षिस् तपोवीर्यसमाश्रयात् ॥
संचारयाम् आस जरां तदा पुत्रे महात्मनि ॥
पौरवेणाथ वयसा राजा यौवनम् आस्थितः ॥
यायातेनापि वयसा राज्यं पूरुर् अकारयत् ॥
ततो वर्षसहस्रान्ते ययातिर् अपराजितः ॥
अतृप्त एव कामानां पूरुं पुत्रम् उवाच ह ॥
त्वया दायादवान् अस्मि त्वं मे वंशकरः सुतः ॥
पौरवो वंश इति ते ख्यातिं लोके गमिष्यति ॥
ततः स नृपशार्दूलः पूरुं राज्ये ऽभिषिच्य च ॥
कालेन महता पश्चात् कालधर्मम् उपेयिवान् ॥
sa śāśvatīḥ samā rājan prajā dharmeṇa pālayan ||
jarām ārchan mahāghorāṃ nāhuṣo rūpanāśinīm ||
jarābhibhūtaḥ putrān sa rājā vacanam abravīt ||
yaduṃ pūruṃ turvasuṃ ca druhyuṃ cānuṃ ca bhārata ||
yauvanena caran kāmān yuvā yuvatibhiḥ saha ||
vihartum aham icchāmi sāhyaṃ kuruta putrakāḥ ||
taṃ putro devayāneyaḥ pūrvajo yadur abravīt ||
kiṃ kāryaṃ bhavataḥ kāryam asmābhir yauvanena ca ||
yayātir abravīt taṃ vai jarā me pratigṛhyatām ||
yauvanena tvadīyena careyaṃ viṣayān aham ||
yajato dīrghasatrair me śāpāc cośanaso muneḥ ||
kāmārthaḥ parihīṇo me tapye 'haṃ tena putrakāḥ ||
māmakena śarīreṇa rājyam ekaḥ praśāstu vaḥ ||
ahaṃ tanvābhinavayā yuvā kāmān avāpnuyām ||
na te tasya pratyagṛhṇan yaduprabhṛtayo jarām ||
tam abravīt tataḥ pūruḥ kanīyān satyavikramaḥ ||
rājaṃś carābhinavayā tanvā yauvanagocaraḥ ||
ahaṃ jarāṃ samāsthāya rājye sthāsyāmi te ''jñayā ||
evam uktaḥ sa rājarṣis tapovīryasamāśrayāt ||
saṃcārayām āsa jarāṃ tadā putre mahātmani ||
pauraveṇātha vayasā rājā yauvanam āsthitaḥ ||
yāyātenāpi vayasā rājyaṃ pūrur akārayat ||
tato varṣasahasrānte yayātir aparājitaḥ ||
atṛpta eva kāmānāṃ pūruṃ putram uvāca ha ||
tvayā dāyādavān asmi tvaṃ me vaṃśakaraḥ sutaḥ ||
pauravo vaṃśa iti te khyātiṃ loke gamiṣyati ||
tataḥ sa nṛpaśārdūlaḥ pūruṃ rājye 'bhiṣicya ca ||
kālena mahatā paścāt kāladharmam upeyivān ||
«Яяти, сын Нахуши, многие годы по дхарме оберегая подданных, [затем] постиг прегрозную старость, губящую красоту. Одолённый старостью, царь сказал сынам — Яду, Пуру, Турвасу, Друхью и Ану — такое слово: „Я желаю, [став] юным, с юными [жёнами] вкушать желанное, [пользуясь] юностью; о сыночки, окажите [мне] помощь“. Ему старший, сын Деваяни, Яду сказал: „Какое у тебя дело [, чтобы свершить его] нашею юностью?“ Яяти сказал ему: „Прими мою старость, [а] твоею юностью я буду вкушать предметы [чувств]. [Когда] я совершал долгие жертвоприношения, по проклятию мудреца Ушанаса (Шукры) я лишился услады желаний; тем я терзаюсь, о сыночки. Моим телом [состарившимся] пусть один из вас правит царством; я же [с] новым телом, [став] юным, обрету [услады] желаний“. Яду и прочие не приняли его старости; тогда младший, [чья] доблесть [в] истине, Пуру сказал ему: „О царь, [с] новым телом, [вступив] в область юности, странствуй [и наслаждайся]; я же, приняв старость, по твоему повелению буду [править] в царстве“. [Так] сказанный, тот царь-мудрец, силою [своего] подвига, тогда переместил старость на великого духом сына. Царь, [взяв] юность [сына]-Пауравы, [вновь] обрёл молодость; [а] Пуру, [приняв] годы Яяти, правил царством. Затем, по прошествии тысячи лет, непобедимый Яяти, [всё] не насытившись желаниями, сказал сыну Пуру: „Тобою я наделён наследником; ты — сын, продолжатель моего рода; слава твоя пойдёт в мире [как] ‘род Пауравов’“. Затем тот тигр среди царей, помазав Пуру на царство, по прошествии долгого времени принял закон времени (умер)».
c2de0c07f0da · published Jun 16, 2026, 5:00:00 AM UTC
Page between verses with
Здесь — знаменитое сказание о Яяти, полное глубочайшего урока о природе желания. Знаменательно главное: Яяти, взяв юность сына и вкушав услады «тысячу лет», всё же «не насытился желаниями». Здесь — одна из величайших истин писания: желание (кама) неутолимо насыщением; чем больше вкушаешь, тем сильнее жаждешь — как огонь от подливаемого масла (ср. знаменитый стих Яяти далее в эпосе: «не угасает страсть от вкушения услад, но лишь возрастает»). Тысяча лет наслаждений не дала мира — ибо мир не в удовлетворении страсти, но в её оставлении. Знаменательна и сыновняя любовь Пуру: младший сын, один из пяти, жертвует своею юностью ради отца — образ высшего послушания и самоотвержения; потому и наследует он царство (хотя и младший), и от него — род Пауравов (к которому принадлежат и Кауравы, и Пандавы). Знаменательно, что послушание и жертвенность ценнее старшинства: Яду, отказавший отцу, теряет первородство; Пуру, послушный, возвышается. Так генеалогия Бхаратов восходит к сыну, явившему сыновнюю преданность, — и несёт в себе урок: исполнение долга пред отцом (питри-бхакти) и оставление ненасытной страсти — путь к благу и славе.