ततः कैलासनिलयो धनाध्यक्षो ऽभ्यभाषत ॥
दत्तेष्व् अस्त्रेषु दिव्येषु वरुणेन यमेन च ॥
सव्यसाचिन् महाबाहो पूर्वदेव सनातन ॥
सहास्माभिर् भवाञ् श्रान्तः पुराकल्पेषु नित्यशः ॥
मत्तो ऽपि त्वं गृहाणास्त्रम् अन्तर्धानं प्रियं मम ॥
ओजस्तेजोद्युतिहरं प्रस्वापनम् अरातिहन् ॥
ततो ऽर्जुनो महाबाहुर् विधिवत् कुरुनन्दनः ॥
कौबेरम् अपि जग्राह दिव्यम् अस्त्रं महाबलः ॥
tataḥ kailāsanilayo dhanādhyakṣo 'bhyabhāṣata ||
datteṣv astreṣu divyeṣu varuṇena yamena ca ||
savyasācin mahābāho pūrvadeva sanātana ||
sahāsmābhir bhavāñ śrāntaḥ purākalpeṣu nityaśaḥ ||
matto 'pi tvaṃ gṛhāṇāstram antardhānaṃ priyaṃ mama ||
ojastejodyutiharaṃ prasvāpanam arātihan ||
tato 'rjuno mahābāhur vidhivat kurunandanaḥ ||
kauberam api jagrāha divyam astraṃ mahābalaḥ ||
Когда Яма и Варуна передали свои божественные оружия, заговорил владыка богатств, обитающий на Кайласе: «Савьясачин, могучерукий, древний бог, в прежних кальпах ты постоянно трудился вместе с нами. Прими и от меня моё любимое оружие сокрытия: оно усыпляет врагов и лишает их силы, сияния и бодрости». Могучий Арджуна принял и это кауберское божественное оружие по правилу.
ee8015e15bea · published Jun 18, 2026, 4:25:03 AM UTC
Page between verses with
Кубера признаёт Арджуну участником древнего божественного труда. Его дар связан с внутренним истощением врага: победа бывает не только ударом, но и лишением адхармы её блеска.