Mahabharata
Āśvamedhika-parva (vibhūti-anityatā) (The Foremost Ones and Impermanence)14.44.17
13849 / 15823
Mahabharata · 14.44.17
Devanāgarī

अहान्य् अस्तमयान्तानि उदयान्ता च शर्वरी ॥
सुखस्यान्तः सदा दुःखं दुःखस्यान्तः सदा सुखम् ॥

Transliteration (IAST)

ahāny astamayāntāni udayāntā ca śarvarī ||
sukhasyāntaḥ sadā duḥkhaṃ duḥkhasyāntaḥ sadā sukham ||

Word-by-word
SanskritIASTMeaning
अहानि अस्तमयान्तानिahāni astamayāntāniдни, в закат завершающиеся; дни, оканчивающиеся закатом
उदयान्ता च शर्वरीudayāntā ca śarvarīи в восход [завершающаяся] ночь; а ночь — оканчивающаяся восходом
सुखस्य अन्तः सदा दुःखंsukhasya antaḥ sadā duḥkhaṃсчастья конец — всегда страдание; концом радости всегда [бывает] скорбь
दुःखस्य अन्तः सदा सुखम्duḥkhasya antaḥ sadā sukhamстрадания конец — всегда счастье; а концом скорби всегда — радость
Translation

[Брахма сказал:] «Дни оканчиваются закатом, а ночь — восходом; концом радости всегда [бывает] скорбь, а концом скорби — всегда радость».

Version

29d04a082ae1 · published Jun 21, 2026, 6:35:00 AM UTC

Available inRU

Page between verses with