शैनेये ऽधिष्ठिते राजन् विरथे कृतवर्मणि ॥
दुर्योधनबलं सर्वं पुनर् आसीत् पराङ्मुखम् ॥
तत्परे नावबुध्यन्त सैन्येन रजसावृते ॥
तावकाः प्रद्रुता राजन् दुर्योधनम् ऋते नृपम् ॥
दुर्योधनस् तु संप्रेक्ष्य भग्नं स्वबलम् अन्तिकात् ॥
जवेनाभ्यपतत् तूर्णं सर्वांश् चैको न्यवारयत् ॥
śaineye 'dhiṣṭhite rājan virathe kṛtavarmaṇi ||
duryodhanabalaṃ sarvaṃ punar āsīt parāṅmukham ||
tatpare nāvabudhyanta sainyena rajasāvṛte ||
tāvakāḥ pradrutā rājan duryodhanam ṛte nṛpam ||
duryodhanas tu saṃprekṣya bhagnaṃ svabalam antikāt ||
javenābhyapatat tūrṇaṃ sarvāṃś caiko nyavārayat ||
«Когда Шайнея вновь утвердился на колеснице, о царь, а Критаварман остался без колесницы, всё войско Дурьодханы снова обратилось вспять. Враги не приметили того, когда войско окутала пыль; твои разбежались, о царь, кроме царя Дурьодханы. А Дурьодхана, увидев вблизи разбитое своё войско, стремительно ринулся и один отразил всех».
c2e8bceb3621 · publicado 20 jun 2026, 14:35:00 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Войско снова бежит — все, кроме одного Дурьодханы. Образ царя, в одиночестве оборачивающегося на врага, когда рать покинула поле, повторяется настойчиво: вокруг него сжимается пустота, и лишь его упорство ещё держит то, что давно обречено.