सुख-विशिष्टाभिधानाद् एव च
sukha-viśiṣṭābhidhānād eva ca
И именно из именования [Его] отличённым счастьем: «Ка — Брахман, Кха — Брахман».
सुख-विशिष्टाभिधानाद् एव च ॥
प्राणो ब्रह्म कं ब्रह्म खं ब्रह्म [छा.उ. 4.10.4] इत्य् अपरिच्छिन्न-सुख-विशिष्टं यद् ब्रह्म प्रक्रान्तं तस्यैव पुनर् अत्राप्य् अक्षि-स्थ-वाक्ये निगदाच् च प्रकृत-ग्रहणं न्याय्यम् । आन्तरालिक्य्-अग्नि-विद्या तु ब्रह्मविद्याङ्गं भवेत् । इह विशिष्टयोक्त्या ज्ञानादि-शब्दानां धर्मि-परत्वं च व्याख्यातम् ॥15॥
sukha-viśiṣṭābhidhānād eva ca ||
prāṇo brahma kaṁ brahma khaṁ brahma [chā.u. 4.10.4] ity aparicchinna-sukha-viśiṣṭaṁ yad brahma prakrāntaṁ tasyaiva punar atrāpy akṣi-stha-vākye nigadāc ca prakṛta-grahaṇaṁ nyāyyam | āntarāliky-agni-vidyā tu brahmavidyāṅgaṁ bhavet | iha viśiṣṭayoktyā jñānādi-śabdānāṁ dharmi-paratvaṁ ca vyākhyātam ||15||
c0ea57c31633 · publicado 27 jul 2026, 4:03:47 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
«И именно из именования отличённого счастьем».
«Прана — Брахман, ка [радость] — Брахман, кха [простор] — Брахман» [Чхандогья 4.10.4]: тот Брахман, отличённый беспредельным счастьем, [что] начат [в наставлении огней Упакошале], — именно он вновь назван и здесь, в речении об око-стоящем; взятие темы законно. Промежуточная же видья огней будет членом брахма-видьи. Здесь, реченьем об Отличённом, разъяснена и обращённость слов «знание» и прочих к Носителю свойств.