अन्नं प्राणा नराणां हि सर्वम् अन्ने प्रतिष्ठितम् ॥
अन्नदः पशुमान् पुत्री धनवान् भोगवान् अपि ॥
प्राणवांश् चापि भवति रूपवांश् च तथा नृप ॥
अन्नदः प्राणदो लोके सर्वदः प्रोच्यते तु सः ॥
अन्नं हि दत्त्वातिथये ब्राह्मणाय यथाविधि ॥
प्रदाता सुखम् आप्नोति देवैश् चाप्य् अभिपूज्यते ॥
ब्राह्मणो हि महद् भूतं क्षेत्रं चरति पादवत् ॥
उप्यते तत्र यद् बीजं तद् धि पुण्यफलं महत् ॥
प्रत्यक्षं प्रीतिजननं भोक्तृदात्रोर् भवत्य् उत ॥
सर्वाण्य् अन्यानि दानानि परोक्षफलवन्त्य् उत ॥
अन्नाद् धि प्रसवं विद्धि रतिम् अन्नाद् धि भारत ॥
धर्मार्थाव् अन्नतो विद्धि रोगनाशं तथान्नतः ॥
अन्नं ह्य् अमृतम् इत्य् आह पुराकल्पे प्रजापतिः ॥
अन्नं भुवं दिवं खं च सर्वम् अन्ने प्रतिष्ठितम् ॥
annaṃ prāṇā narāṇāṃ hi sarvam anne pratiṣṭhitam ||
annadaḥ paśumān putrī dhanavān bhogavān api ||
prāṇavāṃś cāpi bhavati rūpavāṃś ca tathā nṛpa ||
annadaḥ prāṇado loke sarvadaḥ procyate tu saḥ ||
annaṃ hi dattvātithaye brāhmaṇāya yathāvidhi ||
pradātā sukham āpnoti devaiś cāpy abhipūjyate ||
brāhmaṇo hi mahad bhūtaṃ kṣetraṃ carati pādavat ||
upyate tatra yad bījaṃ tad dhi puṇyaphalaṃ mahat ||
pratyakṣaṃ prītijananaṃ bhoktṛdātror bhavaty uta ||
sarvāṇy anyāni dānāni parokṣaphalavanty uta ||
annād dhi prasavaṃ viddhi ratim annād dhi bhārata ||
dharmārthāv annato viddhi roganāśaṃ tathānnataḥ ||
annaṃ hy amṛtam ity āha purākalpe prajāpatiḥ ||
annaṃ bhuvaṃ divaṃ khaṃ ca sarvam anne pratiṣṭhitam ||
«Пища — дыхание людей ведь, всё на пище утверждено; пищедатель — со скотом, с сыновьями, богатый, наслаждениями полный также, жизненной силою полон бывает, и красив также, о царь. Пищедатель — жизнедатель в мире, всё-дающим зовётся же он. Пищу ведь дав гостю, брахману, как должно, даритель счастье обретает, и богами почитаем. Брахман ведь великое существо, поле, ходящее на ногах; сеется там какое семя — то ведь заслуги плод великий. Воочию радость рождающее у едока и дарителя бывает; все иные даяния — с незримым плодом. От пищи ведь рождение знай, усладу от пищи ведь, о Бхарата; дхарму-артху от пищи знай, болезней гибель так от пищи. „Пища — нектар“, так сказал в древнюю пору Праджапати; пища — земля, небо, пространство, всё на пище утверждено».
1b6be34e7f9e · опубликовано 21 июн. 2026 г., 00:05:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Пищедатель назван «жизнедателем» и оттого «всё-дающим» (sarvada): даруя пропитание, он дарует самоё жизнь, а с нею всё. Знаменательна особость этого дара: он один родит «радость зримую — у едока и у дарителя разом», тогда как плод прочих даров незрим; накормив, видишь утолённое лицо тотчас. Дивен и образ брахмана как «поля, ходящего на ногах», где посеянное семя даёт великую жатву заслуги. И венец: «пища — нектар (amṛta)», по слову Праджапати, — земля, небо и пространство держатся ею; так в простом хлебе чтится животворящая основа всего сущего.