युधिष्ठिर उवाच
साम्ना वापि प्रदाने वा ज्यायः किं भवतो मतम् ॥
प्रब्रूहि भरतश्रेष्ठ यद् अत्र व्यतिरिच्यते ॥
भीष्म उवाच
साम्ना प्रसाद्यते कश् चिद् दानेन च तथापरः ॥
पुरुषः प्रकृतिं ज्ञात्वा तयोर् एकतरं भजेत् ॥
गुणांस् तु शृणु मे राजन् सान्त्वस्य भरतर्षभ ॥
दारुणान्य् अपि भूतानि सान्त्वेनाराधयेद् यथा ॥
अत्राप्य् उदाहरन्तीमम् इतिहासं पुरातनम् ॥
गृहीत्वा रक्षसा मुक्तो द्विजातिः कानने यथा ॥
कश् चित् तु बुद्धिसंपन्नो ब्राह्मणो विजने वने ॥
गृहीतः कृच्छ्रम् आपन्नो रक्षसा भक्षयिष्यता ॥
स बुद्धिश्रुतसंपन्नस् तं दृष्ट्वातीव भीषणम् ॥
सामैवास्मिन् प्रयुयुजे न मुमोह न विव्यथे ॥
रक्षस् तु वाचा संपूज्य प्रश्नं पप्रच्छ तं द्विजम् ॥
मोक्ष्यसे ब्रूहि मे प्रश्नं केनास्मि हरिणः कृशः ॥
yudhiṣṭhira uvāca
sāmnā vāpi pradāne vā jyāyaḥ kiṃ bhavato matam ||
prabrūhi bharataśreṣṭha yad atra vyatiricyate ||
bhīṣma uvāca
sāmnā prasādyate kaś cid dānena ca tathāparaḥ ||
puruṣaḥ prakṛtiṃ jñātvā tayor ekataraṃ bhajet ||
guṇāṃs tu śṛṇu me rājan sāntvasya bharatarṣabha ||
dāruṇāny api bhūtāni sāntvenārādhayed yathā ||
atrāpy udāharantīmam itihāsaṃ purātanam ||
gṛhītvā rakṣasā mukto dvijātiḥ kānane yathā ||
kaś cit tu buddhisaṃpanno brāhmaṇo vijane vane ||
gṛhītaḥ kṛcchram āpanno rakṣasā bhakṣayiṣyatā ||
sa buddhiśrutasaṃpannas taṃ dṛṣṭvātīva bhīṣaṇam ||
sāmaivāsmin prayuyuje na mumoha na vivyathe ||
rakṣas tu vācā saṃpūjya praśnaṃ papraccha taṃ dvijam ||
mokṣyase brūhi me praśnaṃ kenāsmi hariṇaḥ kṛśaḥ ||
Юдхиштхира сказал: «Увещанием или даянием — что лучше, по-твоему? Поведай, о лучший Бхарата, что тут превосходит». Бхишма сказал: «Увещанием умилостивляется иной, даянием же другой; человек, природу узнав, из двух одно да изберёт. Достоинства же слушай, о царь, увещания, о бык Бхаратов, — свирепые даже существа увещанием умилостивил бы как. Тут же приводят этот сказ древний — как схваченный ракшасом был освобождён брахман в лесу. Некий разумом наделённый брахман в безлюдном лесу схвачен, в беду попавший, ракшасом, съесть хотящим. Он, разумом-ученостью наделённый, того узрев, весьма страшного, увещание лишь к нему применил, не смутился, не дрогнул. Ракшас же, речью почтив, вопрос задал тому брахману: „Освобождён будешь, ответь мне на вопрос: отчего я худой и бледный?“».
dcb0b4ec4e6d · опубликовано 22 июн. 2026 г., 05:20:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
На вопрос Юдхиштхиры — что действеннее, кроткое увещание (sāman) или дар (dāna) — Бхишма отвечает соразмерно: «иного умягчает доброе слово, иного — подаяние; зная природу человека, избери уместное». Но прежде являет силу увещания: «им и свирепейших существ можно умилостивить». В подтверждение — притча о брахмане, схваченном в глухом лесу людоедом-ракшасом. Знаменательно его самообладание: пред лицом смерти он «не смутился и не дрогнул», но обратил к чудовищу одно лишь кроткое слово. И ракшас, обезоружённый, вместо того чтобы пожрать, почтительно задаёт загадку: «ответь — и будешь свободен: отчего я худ и бледен?». В свете преданности здесь урок: спокойная, незлобивая речь, рождённая из бесстрашия и ясности духа, сильнее ярости; кротость обезоруживает даже демона.