गतिसामान्यात्
gatisāmānyāt
Из одинаковости постижения во всех Ведах: Брахман один — не «двуобразный сагуна-и-ниргуна».
यत् तु सगुणं निर्गुणं चेति द्विरूपं ब्रह्म । तत्राद्यं सत्त्वोपाधि सर्वज्ञं सर्व-शक्ति जगत्-कारणम् । द्वितीयं च सत्तानुभूति-मात्रं पूर्णं विशुद्धम् । पूर्वत्र वेदानां शक्तिः । परत्र तु तात्पर्यम् इत्य् आद्य् अभिप्रेतम् । तद् अपि निरस्यति—
गति-सामान्यात् ॥
गतिः अवगतिः । विज्ञान-घनः सर्वज्ञः सर्व-शक्तिः पूर्णो विशुद्धः परमात्मा जगद्-धेतुर् उपासितः सन् विमुक्ति-कृद् इति धीर् इत्य् अर्थः । तस्याः सर्वेषु वेदेषु सामान्याद् ऐकरूप्यात् । तथा-भूतस्यैकस्य ब्रह्मणः सर्वेषु तत्तयाभिधानात् । सगुणं निर्गुणं चेति द्विरूपता नास्तीत्य् अर्थः । स्मृतिश् च मत्तः परतरं नान्यत् किंचिद् अस्ति धनञ्जय इति ॥10॥
yat tu saguṇaṁ nirguṇaṁ ceti dvirūpaṁ brahma | tatrādyaṁ sattvopādhi sarvajñaṁ sarva-śakti jagat-kāraṇam | dvitīyaṁ ca sattānubhūti-mātraṁ pūrṇaṁ viśuddham | pūrvatra vedānāṁ śaktiḥ | paratra tu tātparyam ity ādy abhipretam | tad api nirasyati—
gati-sāmānyāt ||
gatiḥ avagatiḥ | vijñāna-ghanaḥ sarvajñaḥ sarva-śaktiḥ pūrṇo viśuddhaḥ paramātmā jagad-dhetur upāsitaḥ san vimukti-kṛd iti dhīr ity arthaḥ | tasyāḥ sarveṣu vedeṣu sāmānyād aikarūpyāt | tathā-bhūtasyaikasya brahmaṇaḥ sarveṣu tattayābhidhānāt | saguṇaṁ nirguṇaṁ ceti dvirūpatā nāstīty arthaḥ | smṛtiś ca mattaḥ parataraṁ nānyat kiṁcid asti dhanañjaya iti ||10||
9c2e60df29dd · опубликовано 27 июл. 2026 г., 03:55:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
А что [говорят]: Брахман двуобразен — «сагуна и ниргуна»: первый — облечённый саттвой, всеведущий, всесильный, причина мира; второй — одно лишь бытие-переживание, полное, пречистое; в первом — сила [прямого действия] Вед, во втором же — [их конечный] смысл, и прочее [так] задуманное, — и это [сутракара] отвергает:
«Из одинаковости постижения».
Гати — [здесь] постижение: мысль «сгусток знания, всеведущий, всесильный, полный, пречистый Параматма — причина мира, [и Он же,] будучи почитаем, — творец освобождения». Таков смысл. Из её одинаковости — единообразия — во всех Ведах: ибо таковóй единый Брахман во всех [Ведах] означается в этой цельности. Двуобразности «сагуна и ниргуна» нет — таков смысл. И смрити: «Нет ничего превыше Меня, о Дхананджая» [Гита 7.7].