Śrī-Kṛṣṇa
श्रीकृष्ण उवाच ॥ ॥ कार्त्तिके कृष्णपक्षे च चतुर्दश्यां दिनोदये ॥ अवश्यमेव कर्तव्यं स्नानं नरकभीरुभिः
अपामार्गपल्लवान्वा भ्राभयेन्मस्तकोपरि ॥ सीतालोष्टसमायुक्तसकंटकदलान्वितान्
हर पापमपामार्ग भ्राम्यमाणं पुनःपुनः ॥ आपदं किल्बिषं चापि ममापहर सर्वशः ॥ अपामार्ग नमस्तेस्तु शरीरं मम शोधय
( इत्यपामार्ग भ्रमण मन्त्रः) ततश्च तर्पणं कार्यं धर्मराजस्य नामभिः ॥ यमाय धर्मराजाय मृत्यवे चांतकाय च ॥ वैवस्वताय कालाय सर्वभूतक्षयाय च
नरकाय प्रदातव्यो दीपः संपूज्य देवताः ॥ ततः प्रदोषसमये दीपान्दद्यान्मनोरमान्
ब्रह्मविष्णुशिवादीनां भवनेषु मठेषु च ॥ कूटागारेषु चैत्येषु सभासु च नदीषु च
śrīkṛṣṇa uvāca || || kārttike kṛṣṇapakṣe ca caturdaśyāṃ dinodaye || avaśyameva kartavyaṃ snānaṃ narakabhīrubhiḥ
apāmārgapallavānvā bhrābhayenmastakopari || sītāloṣṭasamāyuktasakaṃṭakadalānvitān
hara pāpamapāmārga bhrāmyamāṇaṃ punaḥpunaḥ || āpadaṃ kilbiṣaṃ cāpi mamāpahara sarvaśaḥ || apāmārga namastestu śarīraṃ mama śodhaya
( ityapāmārga bhramaṇa mantraḥ) tataśca tarpaṇaṃ kāryaṃ dharmarājasya nāmabhiḥ || yamāya dharmarājāya mṛtyave cāṃtakāya ca || vaivasvatāya kālāya sarvabhūtakṣayāya ca
narakāya pradātavyo dīpaḥ saṃpūjya devatāḥ || tataḥ pradoṣasamaye dīpāndadyānmanoramān
brahmaviṣṇuśivādīnāṃ bhavaneṣu maṭheṣu ca || kūṭāgāreṣu caityeṣu sabhāsu ca nadīṣu ca
«„В карттике, в тёмную половину, в четырнадцатый день, на восходе дня непременно надлежит совершить омовение боящимся ада. Побеги апамарги да обнесёт он над головою — вместе с комом земли из борозды и с колючими листьями: «Унеси грех, о апамарга, обносимая вновь и вновь; и беду мою, и вину унеси всецело. О апамарга, да будет тебе поклон; тело моё очисти» (сие — мантра обнесения апамарги). И затем надлежит сотворить насыщение именами Дхармараджи: «Яме, Дхармарадже, Мритью и Антаке, Вайвасвате, Кале и Погубителю всех существ». Нараке надлежит поднести светильник, почтив божества; затем, в пору сумерек, да поставит он пленительные светильники“».
7401bd2ff488 · 发布于 2026年8月22日 18:10:54 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
Наракабхирубхих — «боящимся ада». Омовение назначено прямо «боящимся ада». Побуждение названо честно — страх. Омовение назначено прямо боящимся ада: побуждение названо честно.
Апамарга бхрамьяманам пунах пунах — «апамарга, обносимая вновь и вновь». Колючую траву обносят над головою, обращаясь к ней самой. С растением говорят как с лицом. Колючую траву обносят над головою, обращаясь к ней самой.
Ситалоштасамаюктан — «вместе с комом земли из борозды». В пучок берут и ком пашни. Земля с поля входит в обряд. В пучок берут и ком пашни: земля с поля входит в обряд.
Ямая дхармараджая — «Яме, Дхармарадже». Насыщают семью именами Ямы разом. Смерть зовут по всем её именам. Насыщают семью именами Ямы разом.
Наракая прадатавьо дипах — «Нараке надлежит поднести светильник». Светильник ставят и самому аду. Тёмное место не обходят молчанием, а освещают. Светильник ставят и самому аду.
Дипан дадьян манораман — «да поставит пленительные светильники». О светильниках сказано, что они пленительны. На красоту здесь смотрят прямо. О светильниках сказано, что они пленительны.