Sanaka
भिक्षा च श्रोत्रियागारादाहरेत्प्रयतेंद्रियः ॥ भवत्पूर्वं ब्राह्मणस्य भवन्मध्यं नृपस्य च
भवदत्यं विशः प्रोक्तं भिक्षाहरणकं वचः ॥ सांयप्रातर्वह्निकार्यं यथाचारं जितेंद्रियः
कुर्यात्प्रतिदिनं वर्णीं ब्रह्मयज्ञं च तर्पणम् ॥ अग्निकार्यपरित्यागी पतितः प्रोच्यते बुधैः
ब्रह्मयज्ञविहीनश्च ब्रह्महा परिकीर्तितः ॥ देवताभ्यर्च्चनं कुर्याच्छुश्रूषानुपदं गुरोः
भिक्षान्नं भोजयेन्नित्यं नैकान्नाशी कदाचन ॥ आनीयानिन्द्यविप्राणां गृहाद्भिक्षां जितेंद्रियः
निवेद्य गुरवेऽश्रीयाद्वाग्यतस्तदनुज्ञया ॥ मधुस्त्रीमांसलवणं ताम्बूलं दंतधावनम्
उच्छिष्टभोजनं चैव दिवास्वापं च वर्जयेत् ॥ छत्रपादुक गंधांश्च तथा माल्यानुलेपनम्
जलकेलिं नृत्यगीतवाद्यं तु परिवर्जयेत् ॥ परिवादं चोपतापं विप्रलापं तथांजनम्
bhikṣā ca śrotriyāgārādāharetprayateṃdriyaḥ || bhavatpūrvaṃ brāhmaṇasya bhavanmadhyaṃ nṛpasya ca
bhavadatyaṃ viśaḥ proktaṃ bhikṣāharaṇakaṃ vacaḥ || sāṃyaprātarvahnikāryaṃ yathācāraṃ jiteṃdriyaḥ
kuryātpratidinaṃ varṇīṃ brahmayajñaṃ ca tarpaṇam || agnikāryaparityāgī patitaḥ procyate budhaiḥ
brahmayajñavihīnaśca brahmahā parikīrtitaḥ || devatābhyarccanaṃ kuryācchuśrūṣānupadaṃ guroḥ
bhikṣānnaṃ bhojayennityaṃ naikānnāśī kadācana || ānīyānindyaviprāṇāṃ gṛhādbhikṣāṃ jiteṃdriyaḥ
nivedya gurave'śrīyādvāgyatastadanujñayā || madhustrīmāṃsalavaṇaṃ tāmbūlaṃ daṃtadhāvanam
ucchiṣṭabhojanaṃ caiva divāsvāpaṃ ca varjayet || chatrapāduka gaṃdhāṃśca tathā mālyānulepanam
jalakeliṃ nṛtyagītavādyaṃ tu parivarjayet || parivādaṃ copatāpaṃ vipralāpaṃ tathāṃjanam
«И подаяние да приносит он из дома знатока шрути, обуздавший чувства. С „бхават“ впереди — у брахмана, с „бхават“ посредине — у царя, с „бхават“ в конце — названо у вайшьи слово, берущее подаяние. Вечернее и утреннее огненное дело по обычаю да творит ежедневно ученик, победивший чувства, а также жертву Брахману и возлияние. Оставивший огненное дело называется мудрыми падшим, а лишённый жертвы Брахману возвещён убийцею брахмана. Почитание божеств да творит он, а следом — служение наставнику. Подаянную пищу да вкушает постоянно, никогда не вкушающий из одного дома. Принеся подаяние из дома небезупречных брахманов, победивший чувства, поднеся его наставнику, да вкушает, обуздав речь, с его дозволения. Мёд, женщин, мясо, соль, бетель, чистку зубов, вкушение объедков и дневной сон да отвергнет он; зонт, обувь, благовония, венки и умащения, игру в воде, пляску, пение и музыку да отвергнет; пересуды, досаду, пустословие и притирания для глаз».
dac2c42f707b · 发布于 2026年9月4日 23:30:32 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
Просить велено не в одном доме, а по многим. Так учащийся не садится на шею одной семье и остаётся всем понемногу должен.
Просьба построена так, что «бхават» переставляют — учтивое слово ставят по-разному в зависимости от того, к кому обращаются. Разница сословий вошла даже в порядок слов.
Среди отвергнутого — зонт, обувь, венки и притирания. Юноше запрещают не пороки, а удобства: чтобы привык обходиться.