सुदेष्णोवाच
मूर्ध्नि त्वां वासयेयं वै संशयो मे न विद्यते ॥
नो चेद् इह तु राजा त्वां गच्छेत् सर्वेण चेतसा ॥
स्त्रियो राजकुले पश्य याश् चेमा मम वेश्मनि ॥
प्रसक्तास् त्वां निरीक्षन्ते पुमांसं कं न मोहयेः ॥
वृक्षांश् चावस्थितान् पश्य य इमे मम वेश्मनि ॥
ते ऽपि त्वां संनमन्तीव पुमांसं कं न मोहयेः ॥
राजा विराटः सुश्रोणि दृष्ट्वा वपुर् अमानुषम् ॥
विहाय मां वरारोहे त्वां गच्छेत् सर्वचेतसा ॥
यं हि त्वम् अनवद्याङ्गि नरम् आयतलोचने ॥
प्रसक्तम् अभिवीक्षेथाः स कामवशगो भवेत् ॥
यश् च त्वां सततं पश्येत् पुरुषश् चारुहासिनि ॥
एवं सर्वानवद्याङ्गि स चानङ्गवशो भवेत् ॥
यथा कर्कटकी गर्भम् आधत्ते मृत्युम् आत्मनः ॥
तथाविधम् अहं मन्ये वासं तव शुचिस्मिते ॥
sudeṣṇovāca
mūrdhni tvāṃ vāsayeyaṃ vai saṃśayo me na vidyate ||
no ced iha tu rājā tvāṃ gacchet sarveṇa cetasā ||
striyo rājakule paśya yāś cemā mama veśmani ||
prasaktās tvāṃ nirīkṣante pumāṃsaṃ kaṃ na mohayeḥ ||
vṛkṣāṃś cāvasthitān paśya ya ime mama veśmani ||
te 'pi tvāṃ saṃnamantīva pumāṃsaṃ kaṃ na mohayeḥ ||
rājā virāṭaḥ suśroṇi dṛṣṭvā vapur amānuṣam ||
vihāya māṃ varārohe tvāṃ gacchet sarvacetasā ||
yaṃ hi tvam anavadyāṅgi naram āyatalocane ||
prasaktam abhivīkṣethāḥ sa kāmavaśago bhavet ||
yaś ca tvāṃ satataṃ paśyet puruṣaś cāruhāsini ||
evaṃ sarvānavadyāṅgi sa cānaṅgavaśo bhavet ||
yathā karkaṭakī garbham ādhatte mṛtyum ātmanaḥ ||
tathāvidham ahaṃ manye vāsaṃ tava śucismite ||
Судешна сказала: «Я поселила бы тебя у себя на голове, и сомнения у меня нет, если бы только царь здесь не пошёл к тебе всем сердцем. Посмотри на женщин в царском доме и тех, кто в моём жилище: они пристально смотрят на тебя. Какого мужчину ты не смутишь? Посмотри на деревья, стоящие в моём доме: даже они словно склоняются к тебе. Какого мужчину ты не смутишь? Царь Вирата, прекраснобёдрая, увидев твою нечеловеческую красоту, оставит меня, прекрасная, и всем сердцем пойдёт к тебе. Безупречная, широкоокая, тот мужчина, на которого ты с пристрастием посмотришь, окажется во власти желания. Мужчина, который постоянно будет смотреть на тебя, прекрасносмеющаяся, тоже окажется во власти Ананги. Считаю, что твоё пребывание у меня, чисто улыбающаяся, подобно крабихе, которая носит беременность к собственной смерти».
1c87e3bf2693 · опубликовано 16 июл. 2026 г., 17:58:59 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Судешна говорит не завистью, а страхом. Она понимает устройство дворца: там чужая красота может стать причиной не любви, а насилия и гибели.