कलशं प्रोक्षणीयं च यथावदुपसाधयेत् । तदद्भिर्देवयजनं द्रव्याण्यात्मानमेव च । प्रोक्ष्य पात्राणि त्रीण्यद्भिस्तैस्तैर्द्रव्यैस्तु सादयेत् । पाद्यार्घ्याचमनीयार्थं त्रीणि पात्राणि दापयेत्
हृच्छीर्ष्णा च शिखया गायत्र्या चाभिमन्त्रयेत् । पिण्डे वाय्वग्निसंसिद्धे हृत्पद्मस्थां परां विभोः
अण्वीं जीवकलां ध्यायेन्नादान्ते सिद्धभाविताम् । तयाप्रभूतया पिण्डे व्याप्ते सम्पूज्य तन्मयः
आवाह्यार्चादिषु स्थाप्य न्यस्तां गां तां प्रपूजयेत् । पाद्यार्ध्यस्नानार्हणादीनुपचारान्प्रकल्पयेत्
धर्मादिभिश्च नवभिः कल्पयित्वाऽऽसनं हरेः । पद्ममष्टदलं तत्र कर्णिकाकेसरोज्ज्वलम्
उभाभ्यां वेदतन्त्राभ्यां हरेरुभयसिद्धये । सुदर्शनं पाञ्चजन्यं गदासिशार्ङ्गधनुर्हलम्
मुसलं कौस्तुभं मालां श्रीवत्सं चानुपूजयेत् । नन्दं सुनन्दं गरुडं प्रचण्डं चण्डमेव च
महाबलं बलं चैव कुमुदं कुमुदेक्षणम् । दुर्गां विनायकं व्यासं विष्वक्सेनं गुरून्सुरान्
स्वस्वस्थानेष्वभिमुखान्पूजयेत्प्रोक्षणादिभिः । चन्दनोशीरकर्पूरकुङ्कुमागुरुवासितैः
सलिलैः स्नापयेन्मन्त्रैर्नित्यं वा विभवे सति । स्वर्णधर्मानुवाकेन महापुरुषविद्यया
पौरुषेणापि सूक्तेन सामभिर्नीराजनादिभिः । वस्त्रोपवीताभरणपत्रस्रग्गन्धलेपनैः
अलङ्कुर्वीत सप्रेम विष्णुभक्तो यथोचितम् । पाद्यमाचमनीयं च गन्धं च सुमनोऽक्षतान्
गन्धधूपोपहार्याणि दद्याद्वै श्रद्धयार्चकः । गुडपायससर्पींषि शष्कुलीरपूपमोदकान्
पायसं दधि सर्पिश्च नैवेद्यं च विकल्पयेत् । अभ्यङ्गोन्मर्दनादर्शदन्तधावाभिषेचनम्
अन्नाद्यं नृत्यगीतानि सर्वाणि स्युरथान्वहम् । विधिना विहिते कुण्डे मेखलावर्तवेदिभिः
kalaśaṃ prokṣaṇīyaṃ ca yathāvadupasādhayet | tadadbhirdevayajanaṃ dravyāṇyātmānameva ca | prokṣya pātrāṇi trīṇyadbhistaistairdravyaistu sādayet | pādyārghyācamanīyārthaṃ trīṇi pātrāṇi dāpayet
hṛcchīrṣṇā ca śikhayā gāyatryā cābhimantrayet | piṇḍe vāyvagnisaṃsiddhe hṛtpadmasthāṃ parāṃ vibhoḥ
aṇvīṃ jīvakalāṃ dhyāyennādānte siddhabhāvitām | tayāprabhūtayā piṇḍe vyāpte sampūjya tanmayaḥ
āvāhyārcādiṣu sthāpya nyastāṃ gāṃ tāṃ prapūjayet | pādyārdhyasnānārhaṇādīnupacārānprakalpayet
dharmādibhiśca navabhiḥ kalpayitvā''sanaṃ hareḥ | padmamaṣṭadalaṃ tatra karṇikākesarojjvalam
ubhābhyāṃ vedatantrābhyāṃ harerubhayasiddhaye | sudarśanaṃ pāñcajanyaṃ gadāsiśārṅgadhanurhalam
musalaṃ kaustubhaṃ mālāṃ śrīvatsaṃ cānupūjayet | nandaṃ sunandaṃ garuḍaṃ pracaṇḍaṃ caṇḍameva ca
mahābalaṃ balaṃ caiva kumudaṃ kumudekṣaṇam | durgāṃ vināyakaṃ vyāsaṃ viṣvaksenaṃ gurūnsurān
svasvasthāneṣvabhimukhānpūjayetprokṣaṇādibhiḥ | candanośīrakarpūrakuṅkumāguruvāsitaiḥ
salilaiḥ snāpayenmantrairnityaṃ vā vibhave sati | svarṇadharmānuvākena mahāpuruṣavidyayā
pauruṣeṇāpi sūktena sāmabhirnīrājanādibhiḥ | vastropavītābharaṇapatrasraggandhalepanaiḥ
alaṅkurvīta saprema viṣṇubhakto yathocitam | pādyamācamanīyaṃ ca gandhaṃ ca sumano'kṣatān
gandhadhūpopahāryāṇi dadyādvai śraddhayārcakaḥ | guḍapāyasasarpīṃṣi śaṣkulīrapūpamodakān
pāyasaṃ dadhi sarpiśca naivedyaṃ ca vikalpayet | abhyaṅgonmardanādarśadantadhāvābhiṣecanam
annādyaṃ nṛtyagītāni sarvāṇi syurathānvaham | vidhinā vihite kuṇḍe mekhalāvartavedibhiḥ
«„Кувшин и воду для окропления как должно да приготовит; тою водою окропив место жертвы богу, вещества и самого себя, три сосуда водою — теми самыми веществами да наполнит и три сосуда поставит для воды стопам, почётной и для полоскания. Сердцем, головою и прядью и гаятри да заговорит; в теле, созданном ветром и огнём, в лотосе сердца сущую высшую Всесильного, тончайшую частицу жизни да созерцает на исходе звука, явленную совершенным; ею, разросшеюся, в наполненном теле, почтив, ставший ею. Призвав и утвердив в изваянии и прочем, ту вложенную речь да почтит; воду стопам, почётную, омовение, почитание и принадлежности да устроит. Дхармою и прочими девятью устроив сиденье Хари, — там восьмилепестковый лотос, сияющий околоплодником и тычинками, — обоими, Ведою и тантрою, ради двоякого достижения Хари, да почтит он Сударшану, Панчаджанью, палицу, меч, лук Шарнгу, плуг, пест, Каустубху, венок и Шриватсу; Нанду, Сунанду, Гаруду, Прачанду и Чанду, Махабалу и Балу, Кумуду, Кумудекшану, Дургу, Винаяку, Вьясу, Вишваксену, учителей, богов — на своих местах, обращённых к нему, да почтит окроплением и прочим. Водами, надушенными сандалом, уширою, камфарою, шафраном и агуру, да омоет с мантрами, постоянно или при достатке — анувакою о золоте и дхарме, Махапуруша-видьей, Пуруша-суктой, саманами, обнесением огня и прочим. Одеждою, шнуром, украшениями, листьями, венками, благовониями и умащениями да украшает с любовью преданный Вишну, как подобает. Воду стопам и для полоскания, благовоние, цветы, зерно, благовоние, курение и подношения да подаст с верою почитающий; патоку, молочную кашу, топлёное масло, лепёшки, пироги, сладости, кашу, простоквашу и масло — и подношение да устроит. Умащение, растирание, зеркало, чищение зубов, окропление, пищу и прочее, пляски, песни — все да будут затем ежедневно“.»
16d06281881c · опубликовано 3 сент. 2026 г., 04:13:50 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Прежде чем коснуться изображения, предписано найти живое в себе: «тончайшую частицу жизни» в лотосе сердца — и лишь ею, разросшейся, наполнив тело, приступать. Оттого и подношения дальше идут бытовые: зеркало, зубная щётка, пляска.