सितासितजले मज्जेदपि पापशतान्वितः । मकरस्थे रवौ माघे नैव गर्भेषु मज्जति ॥
सूनारतोऽपि यो मर्त्यः प्रयागे स्नानमाचरेत् । माघे मासि नरव्याघ्र स याति परमं पदम् ॥
सितासिता तु या धारा सरस्वत्या विगर्भिता । तन्मार्गं विष्णुलोकस्य सृष्टिकर्ता ससर्ज वै ॥
दुस्तरा वैष्णवी माया देवैरपि सुदुर्जया । प्रयागे दह्यते सा तु माघे मासि नराधिप ॥
तेजोमयेषु लोकेषु भुक्त्वा भोगाननेकशः । पश्चाच्चक्रिणि लीयन्ते प्रयागे माघमज्जनात् ॥
उपस्पृशति यो माघे मकरार्के सितासिते । न तत्पुण्यं च सङ्ख्यातुं चित्रगुप्तोऽपि वेत्त्यलम् ॥
सन्निमज्जति यो माघे मकरस्थे सितासिते । तस्य पुण्यस्य माहात्म्यं वक्तुं ब्रह्माप्ति न क्षमः ॥
संवत्सरशतं साग्रं निराहारस्य यत्फलम् । प्रयागे माघमासे तु त्र्यहस्नानस्य तत्फलम् ॥
sitāsitajale majjedapi pāpaśatānvitaḥ | makarasthe ravau māghe naiva garbheṣu majjati ||
sūnārato'pi yo martyaḥ prayāge snānamācaret | māghe māsi naravyāghra sa yāti paramaṃ padam ||
sitāsitā tu yā dhārā sarasvatyā vigarbhitā | tanmārgaṃ viṣṇulokasya sṛṣṭikartā sasarja vai ||
dustarā vaiṣṇavī māyā devairapi sudurjayā | prayāge dahyate sā tu māghe māsi narādhipa ||
tejomayeṣu lokeṣu bhuktvā bhogānanekaśaḥ | paścāccakriṇi līyante prayāge māghamajjanāt ||
upaspṛśati yo māghe makarārke sitāsite | na tatpuṇyaṃ ca saṅkhyātuṃ citragupto'pi vettyalam ||
sannimajjati yo māghe makarasthe sitāsite | tasya puṇyasya māhātmyaṃ vaktuṃ brahmāpti na kṣamaḥ ||
saṃvatsaraśataṃ sāgraṃ nirāhārasya yatphalam | prayāge māghamāse tu tryahasnānasya tatphalam ||
«Пусть в бело-тёмную воду погрузится хоть наделённый сотнею грехов: при солнце в Макаре, в магху, он вовсе не погружается больше в утробы. И тот смертный, что привязан к бойне, если совершит омовение в Праяге в месяц магху, о тигр среди людей, идёт в высшую обитель. Бело-тёмная струя, в которой сокрыта Сарасвати, — ту дорогу к миру Вишну сотворил творец творения. Труднопреодолима Вишнуева майя, весьма непобедимая даже богами, — но в Праяге в месяц магху она сжигается, о владыка людей. Вкусив многие наслаждения в сияющих мирах, затем они растворяются в Держащем диск — от погружения в магху в Праяге. Заслугу того, кто в магху при солнце в Макаре лишь прикасается к бело-тёмной, и Читрагупта не умеет сосчитать. А величие заслуги того, кто в магху при солнце в Макаре погружается в бело-тёмную, не способен высказать и Брахма. Какой плод у того, кто с лишком сто лет не ел, — тот же плод от трёхдневного омовения в Праяге в месяц магху».
23eab21486a1 · опубликовано 3 сент. 2026 г., 04:13:59 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Названы двое, кому обычно нет хода: человек с сотней грехов и тот, кто кормится с бойни. Их поставили первыми. И отдельная строка снимает счёт: писец, у которого записано всё, здесь считать не умеет. Дальше — сравнение с постом длиною в жизнь, и оно, в сущности, о том же: то, что копилось век, отдаётся за три дня.