Bhṛgu
समवेक्ष्य शनैश्चैवं लभते शममुत्तमम् ॥ गुणैर्विनश्यते बुद्दिर्बुद्धेरेवेंद्रियाण्यपि
मनःषष्टानि भूतानि बुद्ध्यभावे कुतो गुणाः ॥ इति तन्मयमेवैतत्सर्वं स्थावरजंगमम्
प्रलीयते चोद्भवति तस्मान्निर्द्दिश्यते तथा ॥ येन पश्यति तञ्चक्षुः श्रृणोति श्रोत्रमुच्यते
जिघ्रति घ्राणमित्याहुः रसं जानाति जिह्वया ॥ त्वचा स्पर्शयति स्पर्शं बुद्धिर्विक्रियते सकृत्
येन प्रार्थयते किंचित्तदा भवति तन्मनः ॥ अधिष्टानात्तु बुद्धेर्हि पृथगर्थानि पंचधा
इंद्रियाणीति तान्याहुस्तान्यदृश्योऽधितिष्टति ॥ पुरुषे तिष्टती बुद्धिस्त्रिषु भावेषु वर्तते
कदाचिल्लभते प्रीतिं कदाचिदुपशोचति ॥ न सुखेन न दुःखेन कदाचिदपि वर्तते
एवं नराणां मनसि त्रिषु भावेषु वर्तते ॥ सेयं भावात्मिका भावांस्त्रीनेतानतिवर्तते
सरितां सागरो भर्ता वेलानामिव वारिधिः ॥ अतिभावगता बुद्धिर्भावैर्मनसि वर्तते
samavekṣya śanaiścaivaṃ labhate śamamuttamam || guṇairvinaśyate buddirbuddhereveṃdriyāṇyapi
manaḥṣaṣṭāni bhūtāni buddhyabhāve kuto guṇāḥ || iti tanmayamevaitatsarvaṃ sthāvarajaṃgamam
pralīyate codbhavati tasmānnirddiśyate tathā || yena paśyati tañcakṣuḥ śrṛṇoti śrotramucyate
jighrati ghrāṇamityāhuḥ rasaṃ jānāti jihvayā || tvacā sparśayati sparśaṃ buddhirvikriyate sakṛt
yena prārthayate kiṃcittadā bhavati tanmanaḥ || adhiṣṭānāttu buddherhi pṛthagarthāni paṃcadhā
iṃdriyāṇīti tānyāhustānyadṛśyo'dhitiṣṭati || puruṣe tiṣṭatī buddhistriṣu bhāveṣu vartate
kadācillabhate prītiṃ kadācidupaśocati || na sukhena na duḥkhena kadācidapi vartate
evaṃ narāṇāṃ manasi triṣu bhāveṣu vartate || seyaṃ bhāvātmikā bhāvāṃstrīnetānativartate
saritāṃ sāgaro bhartā velānāmiva vāridhiḥ || atibhāvagatā buddhirbhāvairmanasi vartate
«...рассмотрев, так постепенно обретает высшее умиротворение. Качествами гибнет буддхи, а от буддхи — и чувства. Стихии с умом шестым: при отсутствии буддхи откуда качества? Так всё это, недвижное и движущееся, из того же и состоит; растворяется и возникает — оттого так и указывается. Чем видит — то глаз; слышит — слухом называется; обоняет — обонянием, говорят; вкус знает языком, кожею осязает осязаемое; и буддхи изменяется всякий раз. Чем чего-либо желает — тогда оно бывает умом; от опоры же буддхи раздельные предметы бывают пятерично. „Чувства“ — так их называют, и над ними властвует невидимый. Пребывающий в человеке буддхи вращается в трёх состояниях: иногда обретает радость, иногда скорбит, а иногда пребывает ни в счастье, ни в страдании. Так в уме людей он вращается в трёх состояниях; и он, состоящий из состояний, эти три состояния превосходит. Как океан — владыка рек и вместилище вод — владыка берегов, так буддхи, ушедший за состояния, состояниями пребывает в уме».
b575edfce806 · 发布于 2026年9月5日 03:36:52 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
Одно и то же названо то умом, то разумом — по тому, что оно делает: желает или решает. Различие проведено по работе, а не по месту в теле.
Три состояния — радость, скорбь и то, что ни то ни другое, — описаны без оценки, как смена погоды. Ровное состояние поставлено в один ряд с двумя другими.
Океан владычествует над реками, но реки в него и втекают. Тот, кто выше состояний, ими же и живёт.