वैशंपायन उवाच
कस्य चित् त्व् अथ कालस्य धर्मराजो युधिष्ठिरः ॥
संस्मृत्य मुनिसंदेशम् इदं वचनम् अब्रवीत् ॥
विविक्ते विदितप्रज्ञम् अर्जुनं भरतर्षभम् ॥
सान्त्वपूर्वं स्मितं कृत्वा पाणिना परिसंस्पृशन् ॥
स मुहूर्तम् इव ध्यात्वा वनवासम् अरिंदमः ॥
धनंजयं धर्मराजो रहसीदम् उवाच ह ॥
vaiśaṃpāyana uvāca
kasya cit tv atha kālasya dharmarājo yudhiṣṭhiraḥ ||
saṃsmṛtya munisaṃdeśam idaṃ vacanam abravīt ||
vivikte viditaprajñam arjunaṃ bharatarṣabham ||
sāntvapūrvaṃ smitaṃ kṛtvā pāṇinā parisaṃspṛśan ||
sa muhūrtam iva dhyātvā vanavāsam ariṃdamaḥ ||
dhanaṃjayaṃ dharmarājo rahasīdam uvāca ha ||
Вайшампаяна сказал: «Через некоторое время Юдхиштхира, вспомнив наставление Вьясы, отвёл Арджуну в уединение. Ласково улыбнувшись, коснувшись его рукой и немного помолчав, он заговорил о лесном изгнании».
92a5f10828a4 · published Jun 18, 2026, 4:17:35 AM UTC
Page between verses with
Решение начинается не с приказа, а с доверительного разговора. Юдхиштхира передаёт Арджуне задачу как служение общей дхарме, а не как личную славу.