युधिष्ठिर उवाच
शतायुर् उक्तः पुरुषः शतवीर्यश् च वैदिके ॥
कस्मान् म्रियन्ते पुरुषा बाला अपि पितामह ॥
आयुष्मान् केन भवति स्वल्पायुर् वापि मानवः ॥
केन वा लभते कीर्तिं केन वा लभते श्रियम् ॥
तपसा ब्रह्मचर्येण जपैर् होमैस् तथौषधैः ॥
जन्मना यदि वाचारात् तन् मे ब्रूहि पितामह ॥
भीष्म उवाच
अत्र ते वर्तयिष्यामि यन् मां त्वम् अनुपृच्छसि ॥
अल्पायुर् येन भवति दीर्घायुर् वापि मानवः ॥
येन वा लभते कीर्तिं येन वा लभते श्रियम् ॥
यथा च वर्तन् पुरुषः श्रेयसा संप्रयुज्यते ॥
आचाराल् लभते ह्य् आयुर् आचाराल् लभते श्रियम् ॥
आचारात् कीर्तिम् आप्नोति पुरुषः प्रेत्य चेह च ॥
दुराचारो हि पुरुषो नेहायुर् विन्दते महत् ॥
त्रसन्ति यस्माद् भूतानि तथा परिभवन्ति च ॥
yudhiṣṭhira uvāca
śatāyur uktaḥ puruṣaḥ śatavīryaś ca vaidike ||
kasmān mriyante puruṣā bālā api pitāmaha ||
āyuṣmān kena bhavati svalpāyur vāpi mānavaḥ ||
kena vā labhate kīrtiṃ kena vā labhate śriyam ||
tapasā brahmacaryeṇa japair homais tathauṣadhaiḥ ||
janmanā yadi vācārāt tan me brūhi pitāmaha ||
bhīṣma uvāca
atra te vartayiṣyāmi yan māṃ tvam anupṛcchasi ||
alpāyur yena bhavati dīrghāyur vāpi mānavaḥ ||
yena vā labhate kīrtiṃ yena vā labhate śriyam ||
yathā ca vartan puruṣaḥ śreyasā saṃprayujyate ||
ācārāl labhate hy āyur ācārāl labhate śriyam ||
ācārāt kīrtim āpnoti puruṣaḥ pretya ceha ca ||
durācāro hi puruṣo nehāyur vindate mahat ||
trasanti yasmād bhūtāni tathā paribhavanti ca ||
Юдхиштхира сказал: «Столетним назван человек, и стосильным в Веде; отчего умирают люди даже детьми, о дед? Долголетним отчего бывает или малолетним человек? Чем обретает славу, чем обретает удачу? Подвигом, целомудрием, джапой, возлияниями, и снадобьями, рождением ли, или поведением, — то мне поведай, о дед». Бхишма сказал: «Тут тебе расскажу, что меня ты спрашиваешь: малолетним чем бывает или долголетним человек, чем обретает славу, чем обретает удачу, и как живущий человек с благом соединяется. Поведением обретает ведь жизнь, поведением обретает удачу, поведением славу обретает человек, по смерти и тут. Дурного поведения ведь человек не тут жизни обретает долгой, — страшатся которого существа и презирают».
b615c8d16da3 · published Jun 21, 2026, 3:50:00 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Юдхиштхира вопрошает о загадке смерти: Веда сулит человеку сто лет, отчего же иные умирают и детьми? Чем определяется срок жизни, слава, удача — подвигом, целомудрием, молитвою, рождением? И Бхишма даёт ответ, который станет осью всей обширной главы: всё это даёт ācāra — благое поведение, повседневный уклад жизни. «Поведением обретают и жизнь, и удачу, и славу — здесь и за гробом». Знаменательно, что решающим назван не жребий рождения и не единократный подвиг, а ежедневная нравственная дисциплина, из малых поступков сотканная. Дурно живущий не стяжает долгого века: его страшатся и презирают живущие. Так в зачине утверждается глубокая истина — судьба человека есть плод его обихода, и долголетие покупается не снадобьем, а чистотою каждодневного поведения.