स्मर्यमाणम् अनुमानं स्याद् इति
smaryamāṇam anumānaṁ syād iti
«И вспоминаемое [в Гите] да будет знаком»: «Я, став Вайшванарой, вошёл в тела дышащих».
इतोऽपीत्य् आह—
स्मर्यमाणम् अनुमानं स्याद् इति ॥
इति-शब्दो हेत्व्-अर्थः । अहं वैश्वानरो भूत्वा प्राणिनां देहम् आश्रितः [गीता 15.14] इति विष्णोस् तत्त्वं स्मर्यमाणम् एतस्या विद्यया विष्णु-परत्वे अनुमानं लिङ्गं भवतीति हेतोः स विष्णुर् एव ॥26॥
ito'pīty āha—
smaryamāṇam anumānaṁ syād iti ||
iti-śabdo hetv-arthaḥ | ahaṁ vaiśvānaro bhūtvā prāṇināṁ deham āśritaḥ [gītā 15.14] iti viṣṇos tattvaṁ smaryamāṇam etasyā vidyayā viṣṇu-paratve anumānaṁ liṅgaṁ bhavatīti hetoḥ sa viṣṇur eva ||26||
93dcdcb86309 · published Jul 27, 2026, 4:03:47 AM UTC
Available inRUPage between verses with
«И отсюда», — говорит:
«Вспоминаемое да будет выводом-знаком».
Слово «ити» — в смысле причины. «Я, став Вайшванарой, вошёл в тела дышащих [и, соединённый с праной и апаной, перевариваю четвероякую пищу]» [Гита 15.14]: так вспоминаемая Вишну-суть [Вайшванары] становится приметой обращённости этой видьи к Вишну; по этой причине он — сам Вишну.