Sanandana
सुश्रीर्भानुः स्वयंभूश्च कर्ता रौ गौस्तु नौरिति ॥ अनङ्घान्गोधुग्लिट् च द्वे त्रयश्चत्वार एव च
राजा पंथास्तथा दंडी ब्रह्महा पंच चाष्ट च ॥ अष्टौ अयं मुने सम्राट् सविभ्रद्वपुङ्मनः
प्रत्यङ् पुमान्महान् धीमान् विद्वान्षट् पिपठीश्च दोः ॥ उशनासाविंमे पुंसि स्यारक्तलविरामकाः
राधा सर्वा गतिर्गोपी स्री श्रीर्धेनुर्वधूः स्वसा ॥ गौर्नौरुपान् दूद्यौर्गोः क्षुत् ककुप्संवित्तु वा क्वचित्
रुग्विडुद्भाः स्रियास्तपः कुलं सोमपमक्षि च ॥ ग्रामण्यंबुरवलप्वेवं कर्तृ चातिरि वातिनु
स्वनहुच्च विमलद्यु वाश्वत्वारीदमेव च ॥ एतद्ब्रह्माहश्च दंडी असृक्किंचित्त्यदादि च
एतद्वे भिद्गवाक्गवाङ् गोअक् गोङ्गोक् गोङ् ॥ तिर्यग्यकृच्छकृच्चैव ददद्भवत्पचत्तुदत्
दीव्यद्धनुश्च पिपठीः पयोऽदःसुमुमांसि च ॥ गुणद्रव्य क्रियायोगांस्रिलिंगांश्च कति ब्रुवे
शुक्तः कीलालपाश्चैव शुचिश्च ग्रामणीः सुधीः ॥ पटुः स्वयंभूः कर्ता च माता चैव व पिता च ना
सत्यानाग्यास्तथा पुंसो मतभ्रमरदीर्घपात् ॥ धनाकृसोमौ चागर्हस्तविर्ग्रथास्वर्णन्बहू
रिमपव्विषाद्वजातानहो तथा सर्वं विश्वोभये चोभौ अन्यांतरेतराणि च
उत्तरश्चोत्तमो नेमस्त्वसमोऽथ समा इषः ॥ पूर्वोत्तरोत्तराश्चैव दक्षिणश्चोत्तराधरौ
suśrīrbhānuḥ svayaṃbhūśca kartā rau gaustu nauriti || anaṅghāngodhugliṭ ca dve trayaścatvāra eva ca
rājā paṃthāstathā daṃḍī brahmahā paṃca cāṣṭa ca || aṣṭau ayaṃ mune samrāṭ savibhradvapuṅmanaḥ
pratyaṅ pumānmahān dhīmān vidvānṣaṭ pipaṭhīśca doḥ || uśanāsāviṃme puṃsi syāraktalavirāmakāḥ
rādhā sarvā gatirgopī srī śrīrdhenurvadhūḥ svasā || gaurnaurupān dūdyaurgoḥ kṣut kakupsaṃvittu vā kvacit
rugviḍudbhāḥ sriyāstapaḥ kulaṃ somapamakṣi ca || grāmaṇyaṃburavalapvevaṃ kartṛ cātiri vātinu
svanahucca vimaladyu vāśvatvārīdameva ca || etadbrahmāhaśca daṃḍī asṛkkiṃcittyadādi ca
etadve bhidgavākgavāṅ goak goṅgok goṅ || tiryagyakṛcchakṛccaiva dadadbhavatpacattudat
dīvyaddhanuśca pipaṭhīḥ payo'daḥsumumāṃsi ca || guṇadravya kriyāyogāṃsriliṃgāṃśca kati bruve
śuktaḥ kīlālapāścaiva śuciśca grāmaṇīḥ sudhīḥ || paṭuḥ svayaṃbhūḥ kartā ca mātā caiva va pitā ca nā
satyānāgyāstathā puṃso matabhramaradīrghapāt || dhanākṛsomau cāgarhastavirgrathāsvarṇanbahū
rimapavviṣādvajātānaho tathā sarvaṃ viśvobhaye cobhau anyāṃtaretarāṇi ca
uttaraścottamo nemastvasamo'tha samā iṣaḥ || pūrvottarottarāścaiva dakṣiṇaścottarādharau
Санандана: «„Сушрих“, „бханух“ и „сваямбхух“, „карта“, „рау“, „гаух“ же, „наух“ — так; „ананг“, „годхук“, „лит“, и „две“, „траях“, „чатварах“; „раджа“, так же „пантхах“, „данди“, „брахмаха“, „панча“ и „ашта“, „аштау“, „аям“, о муни, „самрат“, „вибхрат“, „вапух“, „манах“, „пратьянг“, „пуман“, „махан“, „дхиман“, „видван“, „шат“ и „пипатхих“, „дох“, „ушанас“, „сави“ — эти в мужском роде да будут с окончанием на согласный. „Радха“, „сарва“, „гатих“, „гопи“, „стри“, „шрих“, „дхенух“, „вадхух“, „сваса“, „гаух“, „наух“, „упанат“, „дьяух“, „гох“, „кшут“, „какуп“, „самвит“ же иногда; „рук“, „вит“, „удбхах“ — женского рода. „Тапах“, „кулам“, „сомапам“, „акши“ и „граманьи“, „амбу“, „равалапу“ — так; „картри“ и „атири“, „ватину“ и „сванахут“, „вималадью“, „ашватвари“, „идам“ и „этат“, „брахма“, „ахах“ и „данди“, „асрик“, „кинчит“, „тьяд“ и прочее; „этад ве“, „бхит“, „гавак“, „гаванг“, „го-ак“, „гонг“, „гок“, „гонг“, „тирьяк“, „якрит“, „шакрит“ и „дадат“, „бхават“, „пачат“, „тудат“, „дивьят“, „дханух“ и „пипатхих“, „паях“, „адах“, „суму“, „мамси“. И сколько трёхродовых — качества, вещества и связи действия — изреку: „шуктах“ и „килалапах“, и „шучих“, „граманих“, „судхих“, „патух“, „сваямбхух“, „карта“ и „мата“, и „ва“, „пита“ и „на“, так же „сатьяна“, „агьях“ — мужского; „мата“, „бхрамара“, „диргхапат“, „дхана“, „акри“, „сомау“ и „агарха“, „стхавих“, „гратха“, „сварнан“, „баху“, „римапав“, „вишат“, „двиджата“, „нахах“, так же „сарвам“, „вишва“, „убхайе“ и „убхау“, „анья“, „антаретарани“, и „уттарах“, „уттамах“, „немах“, „асамах“, затем „самах“, „ишах“, и „пурва“, „уттара“, „уттарах“, и „дакшинах“, „уттарадхарау“».
a3c6bab18fde · प्रकाशित 5 सित॰ 2026, 5:19:05 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Здесь идёт не изложение, а перечень образцов склонения — по родам и по конечному звуку. Это не чтение, а материал для заучивания.
За сухими рядами стоит устная школа: правило не описывают, а показывают на словах, которые надо запомнить целиком.
Слова взяты из обихода: корова, лодка, обувь, глаз, вода, кровь. Грамматику учат на том, что видят каждый день.