यजुर्वेदी विशेषेण पूजयेत्पुस्तकं सुधीः । श्रीतालपत्रलिखितं देवलिप्यन्वितं शुभम्
बन्धाद्यतिप्रपञ्चं यद्युगपत्प्रणवाक्षरम् । प्रागूर्ध्वं रेखयोः प्रान्ते प्रणवस्याग्रयोजिका
रेखाभवेदेवमेका अकारस्तस्य पार्श्वतः । शिरोभागमुपक्रम्य सकोणाधः प्रलम्बिनी
आकारः स हि विज्ञेयः पट्टिकादशरेखया । वामे षड्वक्रबिन्दुद्वाविकार इति कीर्तितः
तस्य वामशिरोरेखा लम्बिन्या ई उदाहृतः । सर्वाक्षरे शिरोरेखा अवक्रा प्रणवं विना
तस्यां तु लम्बरेखान्या तदन्ते च लवित्रवत् । उकारः स हि विख्यातो लवित्रद्वयतस्तथा
एवमन्यानि सर्वाणि अक्षराण्याह भारती । लिप्याऽनयैव लिखितं पुराणं तु प्रशस्यते
ब्राह्मं पाद्मं वैष्णवं च मार्तण्डं नारदेरितम् । मार्कण्डेयमथाग्नेयं कौर्मं वामनमेव च
गारुडं लैङ्गमाख्यातं स्कान्दं मात्स्यं नृसिंहकम् । तथैव गदितं राम पुराणं कपिलं तथा
वाराहं ब्रह्मवैवर्तं शकुनेषु प्रशस्यते । शैवं भागवतं दौर्गं भविष्योत्तरमेव च
yajurvedī viśeṣeṇa pūjayetpustakaṃ sudhīḥ | śrītālapatralikhitaṃ devalipyanvitaṃ śubham
bandhādyatiprapañcaṃ yadyugapatpraṇavākṣaram | prāgūrdhvaṃ rekhayoḥ prānte praṇavasyāgrayojikā
rekhābhavedevamekā akārastasya pārśvataḥ | śirobhāgamupakramya sakoṇādhaḥ pralambinī
ākāraḥ sa hi vijñeyaḥ paṭṭikādaśarekhayā | vāme ṣaḍvakrabindudvāvikāra iti kīrtitaḥ
tasya vāmaśirorekhā lambinyā ī udāhṛtaḥ | sarvākṣare śirorekhā avakrā praṇavaṃ vinā
tasyāṃ tu lambarekhānyā tadante ca lavitravat | ukāraḥ sa hi vikhyāto lavitradvayatastathā
evamanyāni sarvāṇi akṣarāṇyāha bhāratī | lipyā'nayaiva likhitaṃ purāṇaṃ tu praśasyate
brāhmaṃ pādmaṃ vaiṣṇavaṃ ca mārtaṇḍaṃ nāraderitam | mārkaṇḍeyamathāgneyaṃ kaurmaṃ vāmanameva ca
gāruḍaṃ laiṅgamākhyātaṃ skāndaṃ mātsyaṃ nṛsiṃhakam | tathaiva gaditaṃ rāma purāṇaṃ kapilaṃ tathā
vārāhaṃ brahmavaivartaṃ śakuneṣu praśasyate | śaivaṃ bhāgavataṃ daurgaṃ bhaviṣyottarameva ca
«„…Особо знаток Яджурведы, благоразумный, да чтит книгу, написанную на пальмовом листе божьим письмом, благую. Связка и прочее — весь развёрнутый строй — разом есть знак пранавы: впереди и вверху, на конце двух черт, соединяющая с началом пранавы черта да будет такова, одна; звук „а“ сбоку от него, начинаясь от головной части, с углом вниз свисающая, — то и должно знать как „а“ долгое, по десятиричной черте таблички. Слева шесть изгибов и две точки — зовётся звуком „и“; его левая головная черта со свисающей — назван „ӣ“. У всякого знака головная черта прямая, кроме пранавы. На ней же иная отвесная черта, и на конце её — как серп: то и прославлено как „у“; от двух серпов — так же. Так и все прочие знаки называет Бхарати; именно этим письмом написанная пурана и одобряется. Брахма, Падма, Вайшнава, Мартанда, поведанная Нарадой, Маркандея, затем Агнея, Каурма и Вамана, Гаруда, Лайнга, названная Сканда, Матсья, Нрисимха, так же сказана, о Рама, и пурана Капила, Вараха, Брахмавайварта — при гаданиях одобряются; Шайва, Бхагавата, Дурга и Бхавишьоттара…“»
89d21f3eb69f · प्रकाशित 3 सित॰ 2026, 4:13:50 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Разбор доходит до начертания букв: как ставится знак «а», где отвесная черта у «у». Для гадания важна и рукопись — не всякая годится, а лишь писанная должным письмом на пальмовом листе.