कविं पुराणम् अनुशासितारम्; अणोर् अणीयांसम् अनुस्मरेद् यः ॥
सर्वस्य धातारम् अचिन्त्यरूपम्; आदित्यवर्णं तमसः परस्तात् ॥
प्रयाणकाले मनसाचलेन; भक्त्या युक्तो योगबलेन चैव ॥
भ्रुवोर् मध्ये प्राणम् आवेश्य सम्यक्; स तं परं पुरुषम् उपैति दिव्यम् ॥
यद् अक्षरं वेदविदो वदन्ति; विशन्ति यद् यतयो वीतरागाः ॥
यद् इच्छन्तो ब्रह्मचर्यं चरन्ति; तत् ते पदं संग्रहेण प्रवक्ष्ये ॥
सर्वद्वाराणि संयम्य मनो हृदि निरुध्य च ॥
मूर्ध्न्य् आधायात्मनः प्राणम् आस्थितो योगधारणाम् ॥
ओम् इत्य् एकाक्षरं ब्रह्म व्याहरन् माम् अनुस्मरन् ॥
यः प्रयाति त्यजन् देहं स याति परमां गतिम् ॥
kaviṃ purāṇam anuśāsitāram; aṇor aṇīyāṃsam anusmared yaḥ ||
sarvasya dhātāram acintyarūpam; ādityavarṇaṃ tamasaḥ parastāt ||
prayāṇakāle manasācalena; bhaktyā yukto yogabalena caiva ||
bhruvor madhye prāṇam āveśya samyak; sa taṃ paraṃ puruṣam upaiti divyam ||
yad akṣaraṃ vedavido vadanti; viśanti yad yatayo vītarāgāḥ ||
yad icchanto brahmacaryaṃ caranti; tat te padaṃ saṃgraheṇa pravakṣye ||
sarvadvārāṇi saṃyamya mano hṛdi nirudhya ca ||
mūrdhny ādhāyātmanaḥ prāṇam āsthito yogadhāraṇām ||
om ity ekākṣaraṃ brahma vyāharan mām anusmaran ||
yaḥ prayāti tyajan dehaṃ sa yāti paramāṃ gatim ||
«Кто в час ухода вспоминает Провидца, Древнего, Правителя, более тонкого, чем мельчайшее, поддерживающего всё, непостижимого по форме, сияющего как солнце и пребывающего за пределом тьмы; кто, соединённый бхакти и силой йоги, с неколебимым умом правильно сосредоточивает прану между бровями, тот достигает этого высшего божественного Пуруши. Я кратко объясню тебе ту цель, которую знатоки Вед называют нетленной, в которую входят свободные от страсти подвижники и ради которой соблюдают брахмачарью. Обуздав все врата чувств, удержав ум в сердце, установив прану в макушке и утвердившись в йогической концентрации, тот, кто уходит, оставляя тело, произнося единый слог Брахмана — “ом” — и вспоминая Меня, достигает высшей цели».
4695ec6ed6d7 · опубликовано 17 июл. 2026 г., 20:55:06 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Описанная йогическая дисциплина не отделена от бхакти: решающим остаётся памятование о Кришне. Контроль чувств, праны и ума становится полноценным только тогда, когда он направлен к высшему Пуруше, а не к безличной технике самообладания.