न चैनं पार्थिवा राजञ् शेकुः के चिन् निरीक्षितुम् ॥
मध्यं प्राप्तं यथा ग्रीष्मे तपन्तं भास्करं दिवि ॥
यथा दैत्यचमूं शक्रस् तापयाम् आस संयुगे ॥
तथा भीष्मः पाण्डवेयांस् तापयाम् आस भारत ॥
तथा च तं पराक्रान्तम् आलोक्य मधुसूदनः ॥
उवाच देवकीपुत्रः प्रीयमाणो धनंजयम् ॥
na cainaṃ pārthivā rājañ śekuḥ ke cin nirīkṣitum ||
madhyaṃ prāptaṃ yathā grīṣme tapantaṃ bhāskaraṃ divi ||
yathā daityacamūṃ śakras tāpayām āsa saṃyuge ||
tathā bhīṣmaḥ pāṇḍaveyāṃs tāpayām āsa bhārata ||
tathā ca taṃ parākrāntam ālokya madhusūdanaḥ ||
uvāca devakīputraḥ prīyamāṇo dhanaṃjayam ||
Цари не могли даже смотреть на него, о царь, как на палящее солнце в небе, достигшее полудня летом. Как Шакра в сражении палил войско дайтьев, так Бхишма мучил сынов Панду, о Бхарата. Видя его доблесть, Мадхусудана, сын Деваки, радуясь, сказал Дхананджае.
10ee7d811bf8 · опубликовано 17 июл. 2026 г., 22:03:50 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Бхишма становится подобен полуденному солнцу: его свет уже не поддерживает жизнь, а палит. Именно в этот момент Кришна направляет Арджуну к решающему действию.