Sanat-kumāra
चापबाणधरं श्यामं ससुग्रीवविभीषणम् ॥ हत्वा रावणमायांतं कृतत्रैलोक्यरक्षणम्
एवं ध्यात्वा जपेद्वर्णं लक्षं मत्री दशांशतः ॥ घृताक्तैः पायसैर्हुत्वा यजनं पूर्ववञ्चरेत्
प्रणवो हृदयं सीतापतये तदनंतरम् ॥ रामाय हनयुग्मांते वर्मास्त्राग्निप्रियांतिमः
एकोनविंशद्वर्णोऽयं मंत्रः सर्वार्थसाधकः ॥ विश्वामित्रो मुनिश्चास्यानुष्टुप्छन्द उदाहृतम्
देवता रामभद्रो जं बीजं शक्तिर्नम इति ॥ मंत्रोत्थितैः क्रमाद्वर्णैस्ततो ध्यायेञ्च पूर्ववत्
पूजनं काम्यकर्मादि सर्वमस्य षडर्णवत् ॥ तारः स्वबीजं कमला रामभद्रेति संपठेत्
महेष्वासपदांते तु रघुवीर नृपोत्तम ॥ दशास्यांतकशब्दांते मां रक्ष देहि संपठेत्
परमांते मे श्रियं स्यान्मंत्रो बाणगुणाक्षरः ॥ बीजैर्वियुक्तो द्वात्रिंशदर्णोऽयं फलदायकः
विश्वामित्रो मुनिश्चास्यानुष्टुप्छंद उदाहृतम् ॥ देवता रामभद्रोऽत्र बीजं स्वं शक्तिरिंदिरा
बीजत्रयाद्यैः कुर्वीत पदैः सर्वेण मंत्रवित् ॥ पंचांगानि च विन्यस्य मंत्रवर्णान्क्रमान्न्यसेत्
मूर्ध्नि भाले दृशोः श्रोत्रे गंडयुग्मे सनासिके ॥ आस्ये दोःसंधियुगले स्तनहृन्नाभिषु क्रमात्
कटौ मेढ्रे पायुपादसंधिष्वर्णान्न्यसेन्मनोः ॥ ध्यानार्चनादिकं चास्य पूर्ववत्समुपाचरेत्
cāpabāṇadharaṃ śyāmaṃ sasugrīvavibhīṣaṇam || hatvā rāvaṇamāyāṃtaṃ kṛtatrailokyarakṣaṇam
evaṃ dhyātvā japedvarṇaṃ lakṣaṃ matrī daśāṃśataḥ || ghṛtāktaiḥ pāyasairhutvā yajanaṃ pūrvavañcaret
praṇavo hṛdayaṃ sītāpataye tadanaṃtaram || rāmāya hanayugmāṃte varmāstrāgnipriyāṃtimaḥ
ekonaviṃśadvarṇo'yaṃ maṃtraḥ sarvārthasādhakaḥ || viśvāmitro muniścāsyānuṣṭupchanda udāhṛtam
devatā rāmabhadro jaṃ bījaṃ śaktirnama iti || maṃtrotthitaiḥ kramādvarṇaistato dhyāyeñca pūrvavat
pūjanaṃ kāmyakarmādi sarvamasya ṣaḍarṇavat || tāraḥ svabījaṃ kamalā rāmabhadreti saṃpaṭhet
maheṣvāsapadāṃte tu raghuvīra nṛpottama || daśāsyāṃtakaśabdāṃte māṃ rakṣa dehi saṃpaṭhet
paramāṃte me śriyaṃ syānmaṃtro bāṇaguṇākṣaraḥ || bījairviyukto dvātriṃśadarṇo'yaṃ phaladāyakaḥ
viśvāmitro muniścāsyānuṣṭupchaṃda udāhṛtam || devatā rāmabhadro'tra bījaṃ svaṃ śaktiriṃdirā
bījatrayādyaiḥ kurvīta padaiḥ sarveṇa maṃtravit || paṃcāṃgāni ca vinyasya maṃtravarṇānkramānnyaset
mūrdhni bhāle dṛśoḥ śrotre gaṃḍayugme sanāsike || āsye doḥsaṃdhiyugale stanahṛnnābhiṣu kramāt
kaṭau meḍhre pāyupādasaṃdhiṣvarṇānnyasenmanoḥ || dhyānārcanādikaṃ cāsya pūrvavatsamupācaret
«...держащего лук и стрелу, тёмного, с Сугривой и Вибхишаной, сразившего Равану и возвращающегося, совершившего охрану трёх миров. Так созерцая, да повторит знаток мантр по сто тысяч на слог и десятою частью того, молочною кашей, смоченною маслом, совершив возлияние; почитание да совершит, как прежде. Пранава, «намах», «супругу Ситы», вслед за тем «Раме», в конце пары «хана» — «варма», «астра», с «сваха» в конце: эта девятнадцатисложная мантра, достигающая всех целей. Риши у неё Вишвамитра, размер назван ануштубх, божество — Рамабхадра, «джам» — слог-семя, сила — «намах»; слогами, рождёнными из мантры, по порядку, и да созерцает, как прежде. Почитание, обряды по желанию и всё прочее у неё — как у шестисложной. Пранава, свой слог-семя, «Камала», «Рамабхадра» да прочтёт; в конце слова «великий лучник» — «о герой Рагху, о лучший из царей»; в конце слова «истребитель десятиликого» да прочтёт «меня храни, дай»; в конце «парама» — «мне богатство»: да будет мантра тридцатипятисложная, а без слогов-семян эта тридцатидвухсложная, дающая плод. Риши у неё Вишвамитра, размер назван ануштубх, божество здесь Рамабхадра, слог-семя — своё, сила — «Индира». С тремя слогами-семенами впереди, словами и всею мантрой да совершит знаток мантр пять членов; возложив, слоги мантры по порядку да возложит на темени, на лбу, на глазах, на ушах, на обеих щеках, с ноздрями, во рту, на обоих сгибах рук, на груди, сердце и пупке, на бедре, на органе, на заднем проходе и сгибах ног. Созерцание, почитание и прочее и у неё да совершит, как прежде».
75a9299b5ffe · published Sep 5, 2026, 11:05:34 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Тридцатипятисложная мантра — единственная в главе, где просьба сказана обычной человеческой речью: «меня храни, дай мне богатство». Ни кода, ни приказных слогов; просто обращение к тому, кого зовут «о герой Рагху, о лучший из царей».
Её соседство с длинными сводами тайнописи показывает, что одно другому не мешает. Рядом с мантрами, где вместо букв стоят «огонь» и «луна», спокойно стоит просьба, понятная любому.
Образ, впервые появившийся здесь, — «сразивший Равану и возвращающийся». Не в бою и не после воцарения, а в пути домой. Из всей его истории эта глава раз за разом выбирает дорогу назад.