साभ्रमत्यां पुरा नीतं गणैस्तीर्थकदम्बकम् । एष तूद्देशतः प्रोक्तस्तीर्थानां सङ्गमो मया ॥
वागीशोऽपि न शक्नोति तीर्थानां तत्त्वविस्तरम् । सत्यं तीर्थं दयातीर्थं तीर्थमिन्द्रियनिग्रहः ॥
तस्मात्तीर्थे प्रयत्नेन स्नानं कुर्यान्न संशयः । प्रातःकालो मुहूर्तांस्त्रीन्सङ्गवस्तावदेव तु ॥
तदा स्नानादिकं तीर्थे देवानां प्रीतिदायकम् । मध्याह्नस्त्रिमुहूर्तः स्यादपराह्णस्ततः परम् ॥
पितॄणां प्रीतिजननं स्नानपिण्डादितर्पणम् । सायाह्नस्त्रिमुहूर्तः स्याच्छ्राद्धं तत्र न कारयेत् ॥
राक्षसी नाम सा वेला गर्हिता सर्वकर्मसु । अह्नो मुहूर्ता विख्याता दश पञ्च च सर्वदा ॥
sābhramatyāṃ purā nītaṃ gaṇaistīrthakadambakam | eṣa tūddeśataḥ proktastīrthānāṃ saṅgamo mayā ||
vāgīśo'pi na śaknoti tīrthānāṃ tattvavistaram | satyaṃ tīrthaṃ dayātīrthaṃ tīrthamindriyanigrahaḥ ||
tasmāttīrthe prayatnena snānaṃ kuryānna saṃśayaḥ | prātaḥkālo muhūrtāṃstrīnsaṅgavastāvadeva tu ||
tadā snānādikaṃ tīrthe devānāṃ prītidāyakam | madhyāhnastrimuhūrtaḥ syādaparāhṇastataḥ param ||
pitṝṇāṃ prītijananaṃ snānapiṇḍāditarpaṇam | sāyāhnastrimuhūrtaḥ syācchrāddhaṃ tatra na kārayet ||
rākṣasī nāma sā velā garhitā sarvakarmasu | ahno muhūrtā vikhyātā daśa pañca ca sarvadā ||
— некогда ганы привели в Сабхрамати целое множество тиртх. Всё это схождение тиртх сказано мною лишь вкратце: даже владыка речи не может изложить их суть подробно. Правда — тиртха, сострадание — тиртха, обуздание чувств — тиртха; потому пусть человек с усердием совершает омовение в тиртхе, нет сомнения. Утреннее время — три мухурты, столько же и сангава; омовение и прочее в тиртхе тогда даёт радость богам. Полдень длится три мухурты, затем послеполуденное время: оно рождает радость у предков — омовение, пинда и возлияние. Вечернее время — три мухурты, и шраддху тогда совершать не следует: та пора зовётся ракшасьей и осуждаема во всех обрядах. Мухурт дня известно всегда пятнадцать.
dabf154e361d · опубликовано 3 сент. 2026 г., 04:14:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
После сотни названий сказано о трёх тиртхах, у которых нет берега: правда, сострадание, обуздание чувств. Их не перечисляют среди прочих и не противопоставляют им — сразу за ними следует «потому пусть совершает омовение». Одно не заменяет другого. И тут же начинается счёт часов: утро богам, послеполуденное время предкам, вечер не годится ни для чего. Величие места и распорядок дня оказываются частями одного дела.