शुश्रूषार्थं पितुर् नावं तां तु वाहयतीं जले ॥
तीर्थयात्रां परिक्रामन्न् अपश्यद् वै पराशरः ॥
अतीव रूपसंपन्नां सिद्धानाम् अपि काङ्क्षिताम् ॥
दृष्ट्वैव च स तां धीमांश् चकमे चारुदर्शनाम् ॥
विद्वांस् तां वासवीं कन्यां कार्यवान् मुनिपुंगवः ॥
साब्रवीत् पश्य भगवन् पारावारे ऋषीन् स्थितान् ॥
आवयोर् दृश्यतोर् एभिः कथं नु स्यात् समागमः ॥
एवं तयोक्तो भगवान् नीहारम् असृजत् प्रभुः ॥
येन देशः स सर्वस् तु तमोभूत इवाभवत् ॥
दृष्ट्वा सृष्टं तु नीहारं ततस् तं परमर्षिणा ॥
विस्मिता चाब्रवीत् कन्या व्रीडिता च मनस्विनी ॥
विद्धि मां भगवन् कन्यां सदा पितृवशानुगाम् ॥
त्वत्संयोगाच् च दुष्येत कन्याभावो ममानघ ॥
कन्यात्वे दूषिते चापि कथं शक्ष्ये द्विजोत्तम ॥
गन्तुं गृहं गृहे चाहं धीमन् न स्थातुम् उत्सहे ॥
एतत् संचिन्त्य भगवन् विधत्स्व यद् अनन्तरम् ॥
एवम् उक्तवतीं तां तु प्रीतिमान् ऋषिसत्तमः ॥
उवाच मत्प्रियं कृत्वा कन्यैव त्वं भविष्यसि ॥
वृणीष्व च वरं भीरु यं त्वम् इच्छसि भामिनि ॥
वृथा हि न प्रसादो मे भूतपूर्वः शुचिस्मिते ॥
एवम् उक्ता वरं वव्रे गात्रसौगन्ध्यम् उत्तमम् ॥
स चास्यै भगवान् प्रादान् मनसः काङ्क्षितं प्रभुः ॥
ततो लब्धवरा प्रीता स्त्रीभावगुणभूषिता ॥
जगाम सह संसर्गम् ऋषिणाद्भुतकर्मणा ॥
तेन गन्धवतीत्य् एव नामास्याः प्रथितं भुवि ॥
तस्यास् तु योजनाद् गन्धम् आजिघ्रन्ति नरा भुवि ॥
ततो योजनगन्धेति तस्या नाम परिश्रुतम् ॥
पराशरो ऽपि भगवाञ् जगाम स्वं निवेशनम् ॥
śuśrūṣārthaṃ pitur nāvaṃ tāṃ tu vāhayatīṃ jale ||
tīrthayātrāṃ parikrāmann apaśyad vai parāśaraḥ ||
atīva rūpasaṃpannāṃ siddhānām api kāṅkṣitām ||
dṛṣṭvaiva ca sa tāṃ dhīmāṃś cakame cārudarśanām ||
vidvāṃs tāṃ vāsavīṃ kanyāṃ kāryavān munipuṃgavaḥ ||
sābravīt paśya bhagavan pārāvāre ṛṣīn sthitān ||
āvayor dṛśyator ebhiḥ kathaṃ nu syāt samāgamaḥ ||
evaṃ tayokto bhagavān nīhāram asṛjat prabhuḥ ||
yena deśaḥ sa sarvas tu tamobhūta ivābhavat ||
dṛṣṭvā sṛṣṭaṃ tu nīhāraṃ tatas taṃ paramarṣiṇā ||
vismitā cābravīt kanyā vrīḍitā ca manasvinī ||
viddhi māṃ bhagavan kanyāṃ sadā pitṛvaśānugām ||
tvatsaṃyogāc ca duṣyeta kanyābhāvo mamānagha ||
kanyātve dūṣite cāpi kathaṃ śakṣye dvijottama ||
gantuṃ gṛhaṃ gṛhe cāhaṃ dhīman na sthātum utsahe ||
etat saṃcintya bhagavan vidhatsva yad anantaram ||
evam uktavatīṃ tāṃ tu prītimān ṛṣisattamaḥ ||
uvāca matpriyaṃ kṛtvā kanyaiva tvaṃ bhaviṣyasi ||
vṛṇīṣva ca varaṃ bhīru yaṃ tvam icchasi bhāmini ||
vṛthā hi na prasādo me bhūtapūrvaḥ śucismite ||
evam uktā varaṃ vavre gātrasaugandhyam uttamam ||
sa cāsyai bhagavān prādān manasaḥ kāṅkṣitaṃ prabhuḥ ||
tato labdhavarā prītā strībhāvaguṇabhūṣitā ||
jagāma saha saṃsargam ṛṣiṇādbhutakarmaṇā ||
tena gandhavatīty eva nāmāsyāḥ prathitaṃ bhuvi ||
tasyās tu yojanād gandham ājighranti narā bhuvi ||
tato yojanagandheti tasyā nāma pariśrutam ||
parāśaro 'pi bhagavāñ jagāma svaṃ niveśanam ||
«Парашара, обходя [места] паломничества, увидел её, ради служения отцу правившую лодкою на воде. Чрезвычайно прекрасную, желанную даже сиддхам, ту прелестную увидев, тот мудрый бык среди мудрецов возжелал [её], — учёный, [по делу] нужному, ту деву, [дочь] Васу. Она сказала: „Смотри, господин, по обоим берегам стоят мудрецы; на виду у них как [может] быть наше соединение?“ [Так] сказанный ею, владыка испустил туман, которым вся та местность стала как бы погружённою во тьму. Увидев туман, испущенный великим мудрецом, дева, изумлённая и смущённая, разумная, сказала: „Знай меня, господин, всегда покорной воле отца девою; от соединения с тобою повредится девство моё, о безгрешный. С осквернённым же девством как смогу я, о лучший из дваждырождённых, идти домой? И в доме [своём] оставаться не дерзну, о мудрый. Обдумав это, господин, распорядись тем, что [должно быть] далее“. Ей, так сказавшей, лучший из мудрецов, довольный, сказал: „Исполнив желание моё, ты останешься девою. Избери [и] дар, робкая, какой желаешь, о прекрасная; ибо милость моя никогда прежде не [была] напрасна, о светло улыбающаяся“. [Так] сказанная, она избрала даром высшее благоухание тела; и владыка дал ей желанное сердцу. Затем, обретшая дар, довольная, украшенная свойствами женственности, она вступила в соединение с тем мудрецом дивных деяний. Оттого на земле прославилось имя её „Гандхавати“ (Благоуханная); за йоджану [люди] обоняли её благоухание. Оттого прославилось имя её „Йоджанагандха“ (Благоухающая-на-йоджану). И господин Парашара [затем] ушёл в своё жилище.»
968ef28eabdd · published Jun 16, 2026, 5:00:00 AM UTC
Page between verses with
Здесь совершается встреча мудреца Парашары и Сатьявати — от которой родится Вьяса. Знаменательны сострадание и сила мудреца: он не принуждает, но внемлет тревоге девы о её чести и возвращает ей девство, а сверх того одаряет благоуханием. Союз этот — не простое вожделение, но орудие промысла: он нужен (карьяван), ибо от него явится Вьяса, составитель Вед. Заметим целомудрие и разумие Сатьявати: даже пред великим мудрецом она блюдёт долг пред отцом и печётся о чести — и писание хвалит её за это («разумная»). Дар благоухания вместо «рыбьего запаха» — образ преображения: промысл, избравший её праматерью, очищает и возвышает её с телесного до духовного; бывшая «пахнущей рыбой» рыбачка становится «благоухающей на йоджану». Так и душа, избранная для высокого, преображается благодатью. Дивное рождение Вьясы готовится через целомудрие, сострадание и благословение.