किंद्रव्यास् ताः सभा ब्रह्मन् किंविस्ताराः किमायताः ॥
पितामहं च के तस्यां सभायां पर्युपासते ॥
वासवं देवराजं च यमं वैवस्वतं च के ॥
वरुणं च कुबेरं च सभायां पर्युपासते ॥
एतत् सर्वं यथातत्त्वं देवर्षे वदतस् तव ॥
श्रोतुम् इच्छाम सहिताः परं कौतूहलं हि नः ॥
kiṃdravyās tāḥ sabhā brahman kiṃvistārāḥ kimāyatāḥ ||
pitāmahaṃ ca ke tasyāṃ sabhāyāṃ paryupāsate ||
vāsavaṃ devarājaṃ ca yamaṃ vaivasvataṃ ca ke ||
varuṇaṃ ca kuberaṃ ca sabhāyāṃ paryupāsate ||
etat sarvaṃ yathātattvaṃ devarṣe vadatas tava ||
śrotum icchāma sahitāḥ paraṃ kautūhalaṃ hi naḥ ||
«Из чего те залы, о брахман, какой ширины, какой длины, и кто обступает в той зале Прародителя [Брахму]? Кто обступает в их залах Васаву — царя богов, Яму Вайвасвату, Варуну и Куберу? Всё это, как оно есть, о девариши, мы желаем слушать вместе из твоих уст, ибо велико наше любопытство».
bedd1b14be79 · published Jun 16, 2026, 12:25:00 PM UTC
Page between verses with
Здесь вопрос обращён не к роскоши залов, а к тому, кто в них пребывает. Знаменательно, что любопытство царя устремлено к сонму обитателей горних миров: достоинство обители — в её насельниках, а не в самоцветах. Так писание возводит внимание от вещества к душам; и Нарада приступает к рассказу по порядку.