Mahabharata · 2.47.1–2
॥
Devanāgarī
दुर्योधन उवाच
यन् मया पाण्डवानां तु दृष्टं तच् छृणु भारत ॥
आहृतं भूमिपालैर् हि वसु मुख्यं ततस् ततः ॥
न विन्दे दृढम् आत्मानं दृष्ट्वाहं तद् अरेर् धनम् ॥
फलतो भूमितो वापि प्रतिपद्यस्व भारत ॥
Transliteration (IAST)
duryodhana uvāca
yan mayā pāṇḍavānāṃ tu dṛṣṭaṃ tac chṛṇu bhārata ||
āhṛtaṃ bhūmipālair hi vasu mukhyaṃ tatas tataḥ ||
na vinde dṛḍham ātmānaṃ dṛṣṭvāhaṃ tad arer dhanam ||
phalato bhūmito vāpi pratipadyasva bhārata ||
Word-by-word
SanskritIASTMeaning
यन् मया पाण्डवानां तुyan mayā pāṇḍavānāṃ tu«что мною у Пандавов
दृष्टं तच् छृणु भारतdṛṣṭaṃ tac chṛṇu bhārataувидено — то услышь, о Бхарата:
आहृतं भूमिपालैर् हिāhṛtaṃ bhūmipālair hiпринесённое царями земли
वसु मुख्यं ततस् ततःvasu mukhyaṃ tatas tataḥбогатство главное отовсюду;
न विन्दे दृढम् आत्मानंna vinde dṛḍham ātmānaṃне обретаю твёрдости в себе,
दृष्ट्वा अहं तद् अरेर् धनम्dṛṣṭvā ahaṃ tad arer dhanamувидев то богатство врага;
फलतो भूमितो वा अपिphalato bhūmito vā apiплодами ли или землёю
प्रतिपद्यस्व भारतpratipadyasva bhārataвозьми [его], о Бхарата».
Translation
«Услышь, о Бхарата, что я увидел у Пандавов: главное богатство, принесённое отовсюду царями земли. Увидев то богатство врага, я не обретаю в себе твёрдости; [ты же] возьми его, о Бхарата, — податью ли с урожая, или [захватом] земли».
Commentary
Version
e57de3b99238 · published Jun 16, 2026, 3:50:00 PM UTC
Page between verses with
Завистник не просто страдает — он подстрекает к захвату: «возьми его». Знаменательно, что зависть, не утоляясь созерцанием, рвётся к действию, к присвоению чужого. Стих учит, что неисцелённая страсть не остаётся в сердце, но ищет рук: помысел о чужом богатстве зреет в умысел отнять. И мнимая беспомощность — «не обретаю твёрдости» — есть не смирение, а призыв к беззаконию. Кто, увидев чужое, теряет покой и зовёт ближних завладеть им, тот уже преступил в сердце; и от такого внутреннего падения один шаг до падения внешнего.