Говинда-бхашья
Пада 3.13.1.25
315 / 558
Говинда-бхашья · 3.1.25
Деванагари

अन्याधिष्ठिते पूर्ववद् अभिलाषात्

Транслитерация (IAST)

anyādhiṣṭhite pūrvavad abhilāṣāt

Пословный перевод
СанскритIASTЗначение
अन्य-अधिष्ठितेanya-adhiṣṭhiteв занятом другим [дживой-хозяином злака]; anya + adhiṣṭhita (у Мадхвы: anyādhiṣṭhiteṣu … abhilāpāt)
पूर्ववत्pūrvavatкак прежде [в стихиях]; pūrvavat
अभिलाषात्abhilāṣāt[лишь] по касанию-обвитию; abhilāṣa (в патхе Баладевы; толкуется через «не оглашена [карма]»)
Литературный перевод

В [зерне,] занятом другим [дживой], — как прежде [в стихиях]: лишь СОПРИКОСНОВЕНИЕ, не рождение.

Говинда-бхашья Баладевы Видьябхушаны
Деванагари

प्रवर्षणानन्तरं, त इह व्रीहि-यवा ओषधि-वनस्पतयस् तिलमाषा इति जायन्ते [छा.उ. 5.10.6] इति तत्रैव श्रूयते । इह संशयः—व्रीह्य्-आदिष्व् अनुशयिनां मुख्यं जन्मेति संश्लेष-मात्रम् इति । जायन्त इत्य् उक्तेर् मुख्यं जन्मेति प्राप्तौ—

अन्याधिष्ठिते पूर्ववद् अभिलाषात् ॥

अन्यैर् जीवैर् भोक्तृतयाधिष्ठिते व्रीह्य्-आदि-देहे तेषां संश्लेष-मात्रम् एव स्यात् । न तु ते भोगाय तत्र उत्पद्यन्ते । कुतः ? पूर्वेति । आकाशादि-भाववत् व्रीह्य्-आदि-भावस्याप्य् उक्तेर् इत्य् अर्थः । यथाकाशादिषु प्रवर्षणान्तेषु भोग-हेतुः कर्म नाभिलप्यते तथा व्रीह्य्-आदि-भावेऽपि । यत्र तु भागोऽभिमतस् तत्र, रमणीय-चरणा इत्य् आदिना तद् अभिलप्यते । तस्मात् संश्लेष-मात्रम् एव तत्, न तु मुख्यं जन्मेति ॥25॥

Транслитерация (IAST)

pravarṣaṇānantaraṁ, ta iha vrīhi-yavā oṣadhi-vanaspatayas tilamāṣā iti jāyante [chā.u. 5.10.6] iti tatraiva śrūyate | iha saṁśayaḥ—vrīhy-ādiṣv anuśayināṁ mukhyaṁ janmeti saṁśleṣa-mātram iti | jāyanta ity ukter mukhyaṁ janmeti prāptau—

anyādhiṣṭhite pūrvavad abhilāṣāt ||

anyair jīvair bhoktṛtayādhiṣṭhite vrīhy-ādi-dehe teṣāṁ saṁśleṣa-mātram eva syāt | na tu te bhogāya tatra utpadyante | kutaḥ ? pūrveti | ākāśādi-bhāvavat vrīhy-ādi-bhāvasyāpy ukter ity arthaḥ | yathākāśādiṣu pravarṣaṇānteṣu bhoga-hetuḥ karma nābhilapyate tathā vrīhy-ādi-bhāve'pi | yatra tu bhāgo'bhimatas tatra, ramaṇīya-caraṇā ity ādinā tad abhilapyate | tasmāt saṁśleṣa-mātram eva tat, na tu mukhyaṁ janmeti ||25||

Пословный перевод
СанскритIASTЗначение
प्रवर्षण-अनन्तरम्pravarṣaṇa-anantaramпосле пролития; anantara
ते इह व्रीहि-यवाःte iha vrīhi-yavāḥ«они здесь [становятся] рисом и ячменём»; vrīhi-yava!
ओषधि-वनस्पतयः तिल-माषाः इति जायन्ते इतिoṣadhi-vanaspatayaḥ tila-māṣāḥ iti jāyante iti«травами, деревами, кунжутом и бобами РОЖДАЮТСЯ»; jāyante
तत्र एव श्रूयतेtatra eva śrūyateслышится там же; śruti
इह संशयःiha saṁśayaḥздесь сомнение; saṁśaya
व्रीहि-आदिषु अनुशयिनाम्vrīhi-ādiṣu anuśayināmу носителей остатка во злаках; anuśayin
मुख्यम् जन्म इति संश्लेष-मात्रम् इतिmukhyam janma iti saṁśleṣa-mātram itiнастоящее рождение — или одно ПРИЛЬНУВЕНИЕ?; saṁśleṣa!!
जायन्ते इति उक्तेः मुख्यम् जन्म इति प्राप्तौjāyante iti ukteḥ mukhyam janma iti prāptau«сказано „рождаются“ — настоящее»; при полученном; prāpta
अन्य-अधिष्ठिते पूर्ववत् अभिलाषात्anya-adhiṣṭhite pūrvavat abhilāṣāt«в занятом другим — как прежде: по [не]оглашению»; сутра (у Мадхвы — 3.1.26)
अन्यैः जीवैःanyaiḥ jīvaiḥдругими дживами; anya
भोक्तृतया अधिष्ठिते व्रीहि-आदि-देहेbhoktṛtayā adhiṣṭhite vrīhi-ādi-deheкак вкусителями заселённом теле злака; adhiṣṭhita!
तेषाम् संश्लेष-मात्रम् एव स्यात्teṣām saṁśleṣa-mātram eva syātу них [сходящих] — лишь прильнувение; mātra
न तु ते भोगाय तत्र उत्पद्यन्तेna tu te bhogāya tatra utpadyanteне рождаются они там для вкушения; na utpadyante
कुतः पूर्व इतिkutaḥ pūrva itiпочему? — «как прежде»; pūrvavat
आकाश-आदि-भाववत्ākāśa-ādi-bhāvavatкак «становление» пространством; bhāvavat
व्रीहि-आदि-भावस्य अपि उक्तेः इति अर्थःvrīhi-ādi-bhāvasya api ukteḥ iti arthaḥсказано и «становление» злаком; ukti
यथा आकाश-आदिषु प्रवर्षण-अन्तेषुyathā ākāśa-ādiṣu pravarṣaṇa-anteṣuкак в пространстве и прочих — до пролития —; anta
भोग-हेतुः कर्म न अभिलप्यतेbhoga-hetuḥ karma na abhilapyateкарма-повод вкушения НЕ ОГЛАШЕНА; abhilapyate!
तथा व्रीहि-आदि-भावे अपिtathā vrīhi-ādi-bhāve apiтак и в становлении злаком; tathā
यत्र तु भोगः अभिमतः तत्रyatra tu bhogaḥ abhimataḥ tatraа где вкушение в виду — там; abhimata
रमणीय-चरणाः इति आदिना तत् अभिलप्यतेramaṇīya-caraṇāḥ iti ādinā tat abhilapyateона оглашена: «красивого поведения…»; abhilāpa!
तस्मात् संश्लेष-मात्रम् एव तत् न तु मुख्यम् जन्म इतिtasmāt saṁśleṣa-mātram eva tat na tu mukhyam janma itiпотому — лишь прильнувение, не рождение; вывод
Перевод комментария

После пролития «они здесь РОЖДАЮТСЯ рисом и ячменём, травами, кунжутом и бобами». Настоящее ли это рождение носителей остатка — или одно ПРИЛЬНУВЕНИЕ? «Сказано „рождаются“». При полученном —

«В занятом другим — как прежде: [карма не] оглашена».

В теле злака, заселённом ДРУГИМ дживой-вкусителем, у сходящих — лишь прильнувение: не рождаются они там для вкушения. Почему? Как прежде: как при «становлении» пространством карма-повод вкушения НЕ ОГЛАШЕНА, так и во злаке; а где вкушение в виду — там оглашена («красивого поведения…»). Потому — прильнувение, не рождение.

Версия

fd6508414b0b · опубликовано 27 июл. 2026 г., 05:00:51 UTC

Доступно наRU

Листайте стихи клавишами