अद्वैतः—उभयथैव न प्रतार्योऽसि । अस्य च नैष दोषः श्रीपादत्वात् । श्रियं पातीति श्रीपः कृष्णः तमाददातीति तथैवानेन कृतं तदग्रे भवन्तु भगवन्तः । अद्य प्राथमिकी भिक्षा ममैवालये भवतु भगवतः ।
भगवान्—यथारुचितं भवते । तदादिश पन्थानम् ।
अद्वैतः—इत इतः । (इति नावमारोपयति ।)
नित्यानन्दः—(आकर्ण्य ।) भो अद्वैत, नवद्वीपे कश्चित्प्रहितोऽस्ति ।
अद्वैतः—अथ किम् । सर्वे समागतप्राया एव ।
भगवान्—भो अद्वैत, अपूर्वं नो भवद्भवनगमनम् ।
अद्वैतः—श्रीवासस्येव क्व मे तादृशं सौभाग्यम् । यस्य भवने प्रतिदिनमेव देवितं देवेन ।
नित्यानन्दः—भो अद्वैत, अतः परं महीयसी लोकयात्रा भाविनी ।
स्वयंप्रकाशिनी हि भगवद्वार्ता । तत्रापि भगवतो मथुरागमनं प्रथितमस्ति । संप्रति तद्भवनसुभगंभावुकभावुके भगवति सर्व एवाबालवृद्धतरुणाः करुणापारावारमधुनैवामुमवलोकयितुं समागमिष्यन्ति लोकाः । तद्यावत्तेषां तथाप्रचारेण न भूयते तावदलक्षिता एव भवद्भवनं प्रविशाम ।
अद्वैतः—एवमेव । (इति कतिचित्पदानि परिक्रम्य ।) भो देव, इदमिदमस्मद्भवनम् । तावत्प्रविश । (इति सर्वे प्रवेशं नाटयन्ति ।)
advaitaḥ—ubhayathaiva na pratāryo'si | asya ca naiṣa doṣaḥ śrīpādatvāt | śriyaṃ pātīti śrīpaḥ kṛṣṇaḥ tamādadātīti tathaivānena kṛtaṃ tadagre bhavantu bhagavantaḥ | adya prāthamikī bhikṣā mamaivālaye bhavatu bhagavataḥ |
bhagavān—yathārucitaṃ bhavate | tadādiśa panthānam |
advaitaḥ—ita itaḥ | (iti nāvamāropayati |)
nityānandaḥ—(ākarṇya |) bho advaita, navadvīpe kaścitprahito'sti |
advaitaḥ—atha kim | sarve samāgataprāyā eva |
bhagavān—bho advaita, apūrvaṃ no bhavadbhavanagamanam |
advaitaḥ—śrīvāsasyeva kva me tādṛśaṃ saubhāgyam | yasya bhavane pratidinameva devitaṃ devena |
nityānandaḥ—bho advaita, ataḥ paraṃ mahīyasī lokayātrā bhāvinī |
svayaṃprakāśinī hi bhagavadvārtā | tatrāpi bhagavato mathurāgamanaṃ prathitamasti | saṃprati tadbhavanasubhagaṃbhāvukabhāvuke bhagavati sarva evābālavṛddhataruṇāḥ karuṇāpārāvāramadhunaivāmumavalokayituṃ samāgamiṣyanti lokāḥ | tadyāvatteṣāṃ tathāpracāreṇa na bhūyate tāvadalakṣitā eva bhavadbhavanaṃ praviśāma |
advaitaḥ—evameva | (iti katicitpadāni parikramya |) bho deva, idamidamasmadbhavanam | tāvatpraviśa | (iti sarve praveśaṃ nāṭayanti |)
Так что ни так, ни этак тебя не обманешь. А он не виноват — ведь он Шрипада: «шрипа» — тот, кто хранит Шри, то есть Кришна; а кто «даёт» Его, тот и «шри-пада». Так он и поступил. Так пусть же Господь идёт впереди. Первая милостыня пусть будет у меня в доме.
Господь. Как тебе угодно. Укажи дорогу.
Адвайта. Сюда, сюда. (Сажает Его в лодку.)
Нитьянанда. (Прислушавшись.) Адвайта, в Навадвипу кого-нибудь послали?
Адвайта. А как же. Все уже почти пришли.
Господь. Адвайта, прийти к тебе в дом — для нас небывалое.
Адвайта. Где мне такое счастье, как у Шривасы, в чьём доме Господь играл каждый день?
Нитьянанда. Адвайта, дальше будет огромное стечение народа. Весть о Господе ведь сама себя разносит, к тому же разошлась молва, что Господь идёт в Матхуру. Теперь, когда Господь стал украшением твоего дома, все — дети, старики и молодые — сейчас же придут смотреть на этот океан милости. Так войдём в твой дом незаметно, пока об этом не разнеслось.
Адвайта. Так и есть. (Пройдя несколько шагов.) Господи, вот он, наш дом. Входи. (Все изображают, что входят.)
f88785eb9f73 · 发布于 2026年9月14日 10:00:00 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
Имя «Шрипада» — обычное почтительное обращение к санньяси — Адвайта разбирает по слогам и получает оправдание: кто приводит Кришну, тот и «Шрипада». Обман превращён в исполнение звания.
А Нитьянанда уже думает о толпе: весть «сама себя разносит». Об этом и будет вторая половина акта.